Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, nedavno je najavio da je Kina usvojila uzvratne carine od 34 odsto na američku robu. Ova odluka dolazi u trenutku kada se trgovinski odnosi između dve najveće svetske ekonomije dodatno pogoršavaju. Tramp je upozorio da, ukoliko Kina ne ukine ove carine do 8. aprila 2025. godine, Sjedinjene Američke Države će uvesti dodatne carine od 50 odsto koje će stupiti na snagu dan kasnije.
U svojoj objavi na društvenoj mreži Istina, Tramp je istakao da je Kina nastavila sa praksama koje uključuju rekordne carine, nemonetarne carine, ilegalno subvencionisanje kompanija i manipulaciju valutama. On je naglasio da će svaka zemlja koja se „osveti“ Sjedinjenim Američkim Državama dodatnim carinama suočiti sa novim, višim carinama.
Tramp je takođe naglasio da će svi pregovori koje je Kina tražila biti prekinuti ukoliko ne dođe do promene u njihovoj politici carina. Umesto toga, najavio je da će razgovori sa drugim zemljama, koje su takođe izrazile interes za sastanke, početi odmah.
Ove mere su deo šireg trgovinskog pritiska koji Tramp sprovodi prema svim trgovinskim partnerima, a posebno prema Kini. U vezi sa tim, kineske vlasti su reagovale u petak uvođenjem dodatnih carina od 34 odsto na svu američku robu, kao i ograničenjem izvoza nekih retkih minerala. Ova eskalacija trgovinskog rata donosi dodatnu nesigurnost u globalnoj ekonomiji.
Trampova administracija je već ranije uvela dodatne carine na kinesku robu, čime su ukupne carine za Kinu dostigle 54 odsto u ovoj godini. Osim toga, zatvoren je i trgovinski „prolaz“ koji je omogućavao pakete niske vrednosti iz Kine da uđu u Sjedinjene Američke Države bez carinskih nameta. Ove mere su dodatno otežale trgovinske odnose između dve zemlje.
Trgovinski rat između SAD-a i Kine započeo je pre nekoliko godina, kada su Sjedinjene Američke Države počele da sumnjaju u poštenje trgovinskih praksi Kine. Od tada, razmena između dve zemlje je postala sve napetija, a preduzeća na obe strane su se suočila sa višim troškovima i nesigurnošću. U međuvremenu, mnogi analitičari ukazuju na to da bi ovakvi konflikti mogli imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju, uključujući usporavanje rasta i povećanje cena.
Kina, s druge strane, pokušava da zaštiti svoje ekonomske interese i pokazuje spremnost na uzvraćanje udaraca, što dodatno komplikuje situaciju. U svetlu ovih događaja, mnogi stručnjaci smatraju da su potrebni hitni diplomatski napori kako bi se izbeglo dalje pogoršanje situacije.
Za sada, nejasno je kako će se situacija dalje razvijati. Trampova administracija je jasno stavila do znanja da neće tolerisati ono što smatraju nepravednim trgovinskim praksama. S druge strane, Kina je pokazala da je spremna na borbu i da se neće lako povući. Ova situacija može uticati na mnoge industrije, uključujući tehnologiju, poljoprivredu i proizvodnju, što može imati široke posledice po globalno tržište.
U svakom slučaju, trgovinski rat između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ostaje jedan od najvažnijih ekonomskih izazova današnjice, sa potencijalom da oblikuje globalnu ekonomiju u godinama koje dolaze. Posledice ovih odluka će se osećati i u budućnosti, a kako se situacija razvija, biće važno pratiti reakcije drugih zemalja, kao i globalne tržišne trendove.
