Knjiga „Beogradski gubitnik“ predstavlja hroniku jednog specifičnog vremena, u kojoj autor Branislav Bjelica istražuje svakodnevicu Beograda kroz prizmu nepoznatih, ali zanimljivih likova. Tokom promocije knjige održane u knjižari „Delfi“ u Studentskom kulturnom centru, Bjelica je istakao da su mu ti ljudi, koji često ostaju van svetlosti medijske pažnje, mnogo intrigantniji. On voli da razgovara sa njima i piše o njihovim životima, smatrajući ih važnim, čak i u svojoj „nebitnosti“.
Bjelica smatra da su likovi koje je predstavio u knjizi posebno značajni, jer ne dobijaju spomenike ili ulice, a upravo zato zaslužuju da budu zabeleženi u njegovoj knjizi. Njihove priče, iako možda neprivlačne za javnost, nose u sebi duboku ljudsku vrednost. „Meni su ti likovi zanimljivi. Neće da dobiju ulicu i spomenik, baš zbog toga treba da budu u knjizi,“ rekao je Bjelica, naglašavajući svoj stav o značaju običnih ljudi.
Pisac i novinar Momčilo Petrović je takođe prisustvovao promociji i ocenuo da „Beogradski gubitnik“ predstavlja spoj Bjelicine duše, njegovog talenta da uoči suštinske detalje svakodnevice i njegove spisateljske veštine. Petrović je povukao paralelu između Bjelice i američkog pisca Džona Fantea, objašnjavajući kako obojica crpe inspiraciju iz svojih ličnih iskustava. U „Beogradskim gubitnicima“, Bjelica se često pojavljuje kao lik, ali ne pod svojim imenom, što dodatno osvetljava njegovu ulogu u pričama o ljudima iz njegovog okruženja.
Muzičar Aca Seltik, koji je takođe bio prisutan na promociji, doveo je u pitanje definiciju gubitnika. On smatra da je to pojam koji se može različito interpretirati. „Moj ćale mi je savetovao da za mesto u garaži ne pitam direktora, nego čuvara“, izjavio je Seltik, ukazujući na to da život može doneti neočekivane situacije koje ne definišu nekoga kao gubitnika.
Seltik je dodatno naglasio da knjiga „Beogradski gubitnik“ predstavlja važan zapis vremena u kojem živimo, upoređujući je sa delima Stevana Sremca. „Ova knjiga ulazi u kategoriju knjiga koje morate imati kod kuće, jer je hronika jednog vremena, kao što je Sremac pisao. Tako Bane piše o ovom našem urbanom selu koje se zove Beograd“, istakao je Seltik.
U knjizi se pojavljuju različiti likovi, poput taksiste Šone koji poznaje svaku rupu beogradskog asfalta, ili frizerke Cece koja, prema rečima naratora, nervira sve u gradu. Takođe, tu je i učiteljica Sneža, koja se suočava sa transformacijom svojih učenika iz divnih mladih ljudi u mrzovoljne Beograđane. Ovi likovi oslikavaju svakodnevicu Beograda i ukazuju na to kako život u gradu može oblikovati pojedince.
Novinarka i spisateljica Simonida Milojković je zaključila da junaci Bjelicine knjige nisu gubitnici, već „organski, neprskani ljudi“ koji vode normalne živote. „Izuzetan je način na koji Bane priča o njima“, dodala je, ističući Bjelicinu sposobnost da kroz svoje pisanje prenese suštinu ljudskih sudbina.
Knjiga „Beogradski gubitnik“ takođe pruža uvid u Beograd kao grad koji se konstantno menja, ali u kojem su obični ljudi ti koji čine srž urbanog života. U vremenu u kojem se često zaboravljaju mala lica, Bjelica uspeva da osvetli njihove priče i značaj, čime doprinosi bogatstvu beogradske kulture i identiteta. Ova knjiga nije samo zbirka priča, već i svedočanstvo o životima koji se često nalaze van fokusa, ali su jednako važni za razumevanje našeg društva.
