Erik Dikson je 100-godišnjak koji i dalje vozi svoj automobil, a nedavno je produžio i svoju vozačku dozvolu. On tvrdi da se seća vremena kada su vozači bili mnogo civilizovaniji, a putevi mnogo manje prometni. Dikson je u vojsci položio tri vozačka ispita, uključujući i one za teška teretna vozila i prikolice. Nakon vojske radio je kao vozač za autobusku kompaniju i u penziji je od 1987. godine. I dalje ne koristi štap za hodanje i ne uzima lekove, a može da putuje kolima u bilo koju prestonicu Evrope. Prema njegovim rečima, danas je mnogo manje dobrote u saobraćaju, a vozači su mnogo manje civilizovani.

Čovek sa opisanom biografijom i fizičkim sposobnostima je Erik Dikson. Ovaj stogodišnjak je pre nekoliko godina postao poznat javnosti jer je produžio vozačku dozvolu. Iako je ovaj podatak sam po sebi impresivan, ono što je još impresivnije je činjenica da Dikson vozi automobil i dalje, čak i u ovim godinama.

Erik Dikson je postao javno poznat čovek u Velikoj Britaniji. On je sada već poznat kao najstariji vozač koji je i dalje aktivan u saobraćaju. Ova vest je izazvala pažnju javnosti jer je retkost videti osobu starosti Diksona za volanom.

Dikson tvrdi da se seća vremena kada su vozači bili mnogo civilizovaniji, a putevi mnogo manje prometni. On je svoju karijeru započeo kao vozač kamiona teških do tri tone. Kasnije je vozio razna vozila, od motocikala do autobusa na sprat. Vozački ispit je položio kada je imao osamnaest godina, a u vojsci je položio tri vozačka ispita, uključujući i one za teška teretna vozila i prikolice. Nakon vojske, radio je za veliku autobusku kompaniju i bio aktivan vozač 37 godina.

Dikson je u penziji od 1987. godine. I dalje vozi svoj automobil, ne koristi štap za hodanje niti uzima bilo kakve lekove. Tvrdi da se i dalje seća vremena kada je bio mlad i vozi ludo i brzo. Ogrebotine na svom automobilu Erik naziva „sećanjima iz prošlosti“ i ponosno vozi svoju „kiju pikanto“.

Prema njegovim rečima, danas je mnogo manje dobrote u saobraćaju, a vozači su mnogo manje civilizovani. On primećuje da je necivilizovanost vozača i stanje na putevima toliko promenilo da je i njegov instruktor vožnje bio iznenađen kada je video koliko je vitalan i spreman za vožnju čovek u njegovim godinama.

Nakon što je ovaj podatak postao poznat, Dikson je privukao pažnju medija. Njegova priča je inspirativna i podseća nas da godine nisu prepreka za radost i uživanje u životu. Erik Dikson je primer kako starost može biti puna vitalnosti i energije, te da se uz odgovarajuću fizičku aktivnost i mentalnu stimulaciju može živeti ispunjen i srećan život i u dubokoj starosti.