Za mnoge žene, trudnoća predstavlja najlepši period u životu. Tokom ovog vremena, u telu i duši se dešava pravo čudo – rast novog života. Srce majke kuca zajedno sa srcem koje raste u njoj, a svaki pokret bebe donosi radost i nadu. Osećaj ispunjenosti i očekivanja često prati duboka povezanost sa svetom i sobom.
Ali, život ne bira savršen trenutak za radost ili tugu. Dešava se da tokom trudnoće žene izgube bliske osobe – roditelje, prijatelje ili rođake, što može doneti duboku tugu. U takvim trenucima, često se postavlja pitanje da li trudnica treba da nosi crninu.
Na ovo pitanje odgovorio je otac Dušan Kolundžić, koji je pojasnio da nošenje crnine, posebno kod žena, simbolizuje žalost za umrlima. U novozavetnim spisima i kasnijim crkvenim kanonima ne postoje strogi zahtevi za spoljašnjim znakovima žalosti. U Starom zavetu, postojali su različiti načini izražavanja bola, poput udaranja u prsa ili čupanja kose.
U pravnom okviru Srpske pravoslavne crkve, poznata je „udovička crnina“, što podrazumeva period od devet meseci od smrti muža. U tom periodu, ako udovica rodi dete, pokojnik se upisuje kao otac deteta. Ova tradicija pokazuje kako se običaji razvijaju kroz vreme, a crnina je postala simbol žalosti, posebno kod žena, dok su muškarci tek nedavno počeli da prihvataju ovakav način izražavanja bola.
Otac Dušan ističe da je nošenje crnine uobičajeno pravo koje se razlikuje od mesta do mesta. Trudnice koje osećaju pritisak okoline da nose crninu mogu da je skinu posle četrdesetodnevnog parastosa ili pre porođaja, a kasnije je ponovo oblače. On naglašava da nošenje crne odeće ne može naškoditi detetu koje treba da se rodi.
Konačno, otac Dušan objašnjava da nošenje crne odeće ili samo jednog odevnog predmeta ne može naškoditi detetu. Nakon porođaja, žena može nositi obeležje žalosti sve do godišnjice. Ovaj običaj se razlikuje u zavisnosti od lokalne tradicije, a sve to pripada domenu običajnog prava.
U trenutku gubitka, trudnice se suočavaju sa složenim emocijama. Radost očekivanja novog života može se sudariti s tugom zbog gubitka bliske osobe. Pitanje crnine može dodatno opteretiti trudnice koje se osećaju podeljeno između radosti i tuge.
Važno je razumeti da svaka žena ima pravo da izrazi svoje emocije na način koji joj najviše odgovara. U nekim slučajevima, nošenje crnine može biti način da se oda pošta preminuloj osobi, dok u drugim, ženama može biti lakše da se fokusiraju na novo poglavlje života koje dolazi s rođenjem deteta.
Žene koje se suočavaju sa gubitkom dok su trudne često se osećaju izolovano. Priče drugih žena koje su prošle kroz slične situacije mogu im pomoći da se osećaju manje osamljeno. Podrška porodice i prijatelja, kao i stručna pomoć, mogu biti od velike koristi u takvim trenucima.
U zaključku, nošenje crnine tokom trudnoće je lični izbor svake žene. Važno je da svaka trudnica sačuva svoj unutrašnji mir i pronađe način da se nosi s emocijama koje dolaze s gubitkom. Na kraju, najvažnije je da se fokusira na dolazak novog života i radosti koju on donosi, dok istovremeno odaje poštovanje preminulima na način koji joj najbolje odgovara.
