Između Bijelog mora i poluotoka Tajmyr žive Neneci, pleme koje se još naziva i Samojedima ili Jurakima, a njihov način života je fascinantan iz više razloga.

Jedan od njih je preživljavanje u surovoj okolini, na suludo niskim temperaturama. Godišnje Neneci prelaze i dve hiljade kilometara kako bi migrirali sa letnjih na zimske panjake, seleći svoje kampove. Zimi Neneci obitavaju južno od delte reke Ob, a potom se kreću prema severu poluotoka Jamal, gde su im letnji panjaci. Poluotok Jamal, koji je okružen Arktičkim okeanom, na nenetskom jeziku znači „rub sveta“, to otkriva poneto i o tom negostoljubivom kraju, gde temperature padaju do minus pedeset stepeni Celzijusa. U tom kraju Neneci žive duže od hiljadu godina, prvenstveno zahvaljujući sobovima koji ih greju i hrane.

Zanimljivo je kako mogu da prepoznaju životinju u krdu, a svaka porodica ima svog posebnog soba koji je oslobođen vučenja sanki. Taj sob je kuni ljubimac i živi u porodici kao pas. Sobovi pružaju Nenecima sve što im je potrebno za preživljavanje. Koom prekrivaju domove i tako se štite od hladnoće, a od krzna izrađuju odeću poput kaputa i izmi kao i pokrivače. Kosti se koriste za izradu posuda i delova sanki, a meso se jede sirovo, kuvano ili smrznuto. Krv od sobova je posebno cenjena kao bogat izvor vitamina. Osim sobova Neneci jedu i ribu i to najčešće smrznutu.

Plemenski domovi su atori od kostiju i kože, a njihova konstrukcija se može sastaviti i rastaviti za manje od dva sata. Zahvaljujući odličnoj toplotnoj izolaciji od sobove kože, unutar atora je toplo i prijatno čak i kada spoljne temperature padaju na deset stepeni ispod nule. Kada im zatreba voda, žene iz plemena izlaze iz atora sa malim sankama i lopatom i sneg koji skupe zagreju u loncu iznad vatre kako bi se otopio, a vodu koriste za piće.

Neneci nemaju slobodne vikende, jer briga o sobovima i sakupljanje hrane traži svakodnevne aktivnosti. Od posla se odmaraju samo jednom godinje, kada se čitava zajednica okuplja na trkama sankama. Budući da se sneg na Arktiku otapa brže nego pre, Neneci moraju da prilagode svoje rute klimatskim promenama kako bi sobovi imali šta da jedu. Sobovi se uglavnom hrane lišajevima koji rastu ispod debelog sloja snega, a njihov otar njuh im omogućava traženje i pronalaženje hrane. Male jame koje krdo sobova ostavlja za sobom predstavljaju neverovatan prizor u snegu.

Pleme provodi duga doba godine u potpunom mraku – od novembra do januara kada u najsevernijim područjima sunce uopšte ne izlazi, što otežava opstanak i ljudi i životinja. Sneni slojevi su deblji, što znači da je sobovima teže pronaći hranu, a život plemenu olakšavaju baterijske lampe, prenosi punkufer.hr.

Neneci su fascinantno pleme koje je uspelo da se prilagodi najoštrijim uslovima Arktičkog pojasa. Njihov način života uključuje blisku vezu sa prirodom i sobovima, koje koriste za hranu, odeću i prevoz. Njihova sposobnost da prežive u ekstremnim uslovima i održavaju svoju tradiciju vekovima čini ih izuzetnim i vrednim divljenja.