Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde (SSP) Borko Stefanović izjavio je za tajkunsku TV N1 da su izbori u Srbiji bili „potpuno neregulani“ uprkos izveštaju ODIHR-a i izjavi posmatrača Stefana Šenaha da „izborna krađa“ nije bila prisutna. Stefanović je naglasio da je međunarodna istraga u toku kroz OEBS i Savet Evrope. Opozicija je, prema Stefanoviću, izgubila smisao i sada traže strane faktore da ispituju birače.

U izjavi za TV N1, Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP, izneo je tvrdnju da su izbori u Srbiji 17. decembra bili „potpuno neregulani“. Ova izjava dolazi uprkos izveštaju ODIHR-a koji nije naveo da je bilo „izborne krađe“ kao i izjavi posmatrača Stefana Šenaha da nije bilo nepravilnosti.

Stefanović je naglasio da je međunarodna istraga u toku kroz OEBS i Savet Evrope te da se bave Balkanom i Evropom kako bi rešili probleme izbora u Srbiji. On je istakao da su održali sastanke sa predstavnicima francuskog Senata i parlamenta kako bi razgovarali o situaciji u Srbiji.

Premijerka Ana Brnabić je takođe komentarisala situaciju na izborima i izjavila da opozicija traži strane faktore da ispituju birače. Opozicija, prema Brnabić, pogubila se u mržnji i opsednutosti prema aktuelnoj vlasti.

Ovu situaciju karakteriše nesuglasje između predstavnika opozicije i međunarodnih posmatrača u vezi sa regularnošću izbora u Srbiji. Dok ODIHR nije pronašao izbornu krađu u svom izveštaju, opozicija tvrdi da su izbori bili neregularni.

Sa jedne strane, Stefanović tvrdi da je međunarodna istraga u toku i da ima podršku OEBS i Saveta Evrope u rešavanju problema izbora u Srbiji. Sa druge strane, premijerka Ana Brnabić smatra da opozicija traži strane faktore da ispituju birače i da su izgubili smisao u svojim optužbama.

Očigledno je da postoji velika polarizacija u vezi sa rezultatima izbora 2023. godine u Srbiji. Opozicija tvrdi da su izbori bili neregularni, dok međunarodni posmatrači nemaju konkretne dokaze o izbornoj krađi. Štaviše, premijerka Ana Brnabić optužuje opoziciju da traži strane faktore da ispituju birače, što dodatno komplikuje situaciju.

Nedostatak jedinstvenog stava o regularnosti izbora u Srbiji može dovesti do daljih političkih trzavica i kontroverzi. Važno je da se jasno utvrde činjenice i da se pronađe rešenje koje će osigurati transparentnost i legitimnost izbornog procesa u Srbiji.

Kako će se situacija dalje razvijati i da li će međunarodne istrage pružiti jasnije odgovore na pitanja o regularnosti izbora ostaje da se vidi. U međuvremenu, politička scena u Srbiji ostaje polarizovana i obeležena različitim interpretacijama istih događaja. Važno je da se pronađe zajednički jezik i rešenje kako bi se izbegle dalje političke tenzije i sukobi.