Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, situacija na tržištu tokom dana bojkota bila je značajno pogođena. U periodu od ponoći do 11:00 sati, ukupni broj računa izdanih u trgovinama na malo bio je manji za čak 40% u poređenju sa istim periodom prošlog petka. Ovaj drastičan pad broja računa prati i smanjenje ukupnog iznosa izdatih računa, koje je opalo za 47%. Kada se posmatraju sve delatnosti, broj računa je smanjen za 28%, a iznos za 29%.
U delatnosti „Trgovina na malo, osim trgovine motornih vozila i motocikala“, do 11:00 sati zabeleženo je ukupno 665.971 fiskalnih računa, dok je iznos računa dostigao 7.558.147,15 evra. Ove brojke ukazuju na značajan pad u odnosu na prošli petak, kada je u istom vremenskom okviru zabeleženo 1.102.213 fiskalnih računa i ukupni iznos od 14.398.171,48 evra.
Poredeći ove podatke sa istim periodom prošle godine, situacija je takođe pokazala smanjenje. Naime, u petak 19. januara 2024. godine, zabeleženo je 940.268 fiskalnih računa, što je iznosilo 10,8 miliona evra.
Ovakvo smanjenje broja računa i ukupnog iznosa može se dovesti u vezu sa nedavnim bojkotom trgovaca, koji su se organizovali kako bi izrazili nezadovoljstvo trenutnim ekonomskim stanjem i povećanjem poreza. Bojkot je imao za cilj da skrene pažnju javnosti i vlasti na teške uslove poslovanja, što je rezultiralo smanjenjem prometa u maloprodaji.
Ekonomisti smatraju da je ovakva akcija trgovaca značajan signal vlastima, koje se suočavaju sa sve većim pritiscima da preispitaju fiskalnu politiku i regulative koje utiču na privredu. Mnogi smatraju da je potrebno pronaći ravnotežu između potreba državnog budžeta i mogućnosti malih i srednjih preduzeća, koja čine okosnicu hrvatske ekonomije.
Trgovci su izrazili zabrinutost da bi ovakvi potezi mogli imati dugoročne posledice po privredu, ukoliko se ne preduzmu odgovarajući koraci za poboljšanje poslovnog okruženja. Smanjenje prometa može dovesti do smanjenja zaposlenosti i zatvaranja nekih prodavnica, što bi dalje pogoršalo situaciju na tržištu rada.
Vlasti su, s druge strane, istakle da su svjesne problema s kojima se trgovci suočavaju, ali su naglasili da su povećanja poreza neophodna za održavanje javnih usluga i infrastrukture. Pitanje je kako će se dalje razvijati situacija i da li će vlasti reagovati na zahteve trgovaca ili će nastaviti sa trenutnom politikom.
U međuvremenu, potrošači su takođe pogođeni ovom situacijom, jer su mnogi od njih izrazili zabrinutost zbog povećanja cena i smanjenja ponude. U svetlu bojkota, neki kupci su odlučili da podrže trgovce i ne kupuju proizvode tokom ovog perioda, dok su drugi nastavili da kupuju, smatrajući da je to neophodno za svakodnevni život.
Sve u svemu, trenutna situacija na hrvatskom tržištu oslikava složenost odnosa između trgovaca, potrošača i vlasti. Očekuje se da će se u narednim danima i nedeljama nastaviti diskusije o ovom pitanju, a moguće su i dalje akcije trgovaca ukoliko se njihov glas ne bude čuo. U međuvremenu, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će se situacija razvijati i kakvi će biti odgovori na izazove koje donosi trenutna ekonomska kriza.
