Manifestacija „Prolećni Brankovi dani“ u čast 200 godina od rođenja srpskog pesnika Branka Radičevića otvorena je danas svečanom dodelom „Velike povelje Brankovog kola“ u Karlovačkoj gimnaziji. Ovo priznanje za višedecenijsku uspešnu saradnju Karlovačke gimnazije i Karlovačke bogoslovije „Sveti Arsenije Sremac“ uručila je glumica Vesna Čipčić. Pored toga, uručena su i priznanja stara 57 godina „Pečat varoši Sremskokarlovačke“ za najbolju poeziju na srpskom jeziku u ruke šest laureata: Ivana Milankov, Slobodan Ristović, Nenad Kebara, Anđelko Zablaćanski, Aleksandra Marilović i Milena Severović.
Nagrade su dodeljene na svečanosti koja je prisustvovao i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, koji je istakao da je Radičević ostavio put ideala koje treba slediti. Predsednik „Brankovog kola“ Nenad Grujičić dodao je da je Branko doživljavao Karlovce i kad nije u njima.
Brankovi dani su otvoreni u Karlovačkoj gimnaziji, gde je Branko bio najslavniji đak, i trajaće do 28. marta u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu i na Stražilovu. Povodom godišnjice, biće priređen i veliki Okrugli sto „Život pesničkog dela Branka Radičevića“ na kome će učestvovati 25 naučnika, profesora i pesnika. U „Brankovom kolu“ štampana je i obimna knjiga „Kolo, kolo, naokolo – pojave i portreti“, a premijerno će biti odigrana monodrama „Ja, Mina Brankova“ u izvođenju Danice Petrović.
Branko Radičević bio je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika iz epohe romantizma. Rođen je u Slavonskom Brodu 27. marta 1824. godine, a preminuo je 1. jula 1853. godine u Beču. Pored oca Todora i majke Ruže, Branko je živeo sa bratom Stevanom i sestrom Amalijom. Kada je Branku bilo devet godina, ostao je bez majke, a nekoliko godina kasnije mu je umro i brat Stevan, za vreme njihovog boravka u Temišvaru. Otac Todora, činovnik, vodio je porodicu kroz brojna premeštanja, što je uticalo na školovanje Branka.
Branko je završio srpsku osnovnu školu u Zemunu, a potom i škole u Nemačkoj, Temišvaru i Beču. Iako su Karlovci imali posebno mesto u Brankovom srcu, ništa manje uticaja nije imao ni Beč. U tom centru intelektualne elite, Branko je stekao brojna poznanstva, između ostalog i sa Vukom Karadžićem i Đurom Daničićem. Objavio je svoju prvu zbirku pesama 1847. godine, a drugu 1851. godine, obe u Beču.
Preminuo je u 29. godini života, a njegovi posmrtni ostaci preneti su u Stražilovo, gde je proveo detinjstvo. Brankovi stihovi i danas se rado čitaju, pamte i recituju, ostavljajući neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Prolećni Brankovi dani su prilika da se oda počast ovom velikom pesniku i da se ponovo oživi njegovo nasleđe.
