Vašington – Engleski prirodnjak i teolog Vilijam Baklend, pre dve stotine godina – 20. februara 1824. godine, obratio se Geološkom društvu u Londonu sa otkrićem džinovskih kostiju u kamenolomu sela Stounsfild kod Oksforda. Utvrdio je da se radi o ostacima ogromnog gmizavca iz prošlosti, dajući mu ime Megalosaurus, što znači veliki gušter. Ovim otkrićem je zvanično priznato postojanje prvog dinosaurusa, iako ta reč nije kovanica sve do 1840-ih godina.

Od tada je počela masovna potraga za ostacima dinosaurusa u Engleskoj i šire. Tokom proteklih dva veka, proučavanje dinosaura je kreiralo predstavu o izgledu tih bića, njihovom životu, evoluciji i razlozima istrebljenja. Na Zemlji su živeli u periodu od pre oko 231 miliona godina do 66 miliona godina tokom mezozojske ere, ostavljajući ptičje potomke.

Danas se naše razumevanje dinosaura znatno razlikuje u odnosu na vreme 19. veka. Prvobitni opisi dinosaura kao velikih guštera koji se kreću na četiri noge su promenjeni, a otkriveno je da su neki od njih zapravo bili slični pticama i da su imali perje. Otkrića su takođe ukazala na udar asteroida na Zemlju koji je uništio tri četvrtine vrsta na planeti, uključujući dinosauruse.

Paleontolozi danas koriste savremene tehnologije kako bi dobili nove uvide u izgled, život i evoluciju dinosaura, ali mnogo toga još uvek nije istraženo. Postoje neistražena nalazišta fosila dinosaurusa širom sveta, a mnoge vrste dinosaura još uvek nisu otkrivene.

Uprkos dva veka istraživanja, posao proučavanja dinosaura je daleko od završenog, a očekuje se da će nova otkrića pružiti nove uvide u ova fascinantna bića koja su nekada vladala planetom Zemljom.