Tekuća godina bi mogla biti povoljna za ekonomiju Srbije i sveta prema oceni iznetoj na konferenciji u organizaciji NALED-a o makroekonomskim trendovima i očekivanjima za 2024. godinu. Procenjuje se da bi Srbija mogla da ostvari rast od 3,5% ove godine, uz očekivan pad inflacije i kamatnih stopa. Međutim, postoji i problem nedostatka radne snage.
Predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke, Nikola Vuletić, izjavio je da bi pad kamatnih stopa bio realno očekivati u drugoj polovini godine, prvenstveno zbog dela Evropske centralne banke. On je također optimističan po pitanju ekonomske situacije u Srbiji ove godine, očekujući smanjenje inflacije prema ciljanim vrednostima, kao i pad kamatnih stopa uz pozitivan privredni rast, bez sistemskih problema koji bi ga sprečili.
Larisa O-grodnik, ekonomista Svetske banke, iznela je stav da će se globalna ekonomija oporaviti, a da su zemlje zapadnog Balkana posebno pod pritiskom zbog problema sa snabdevanjem radnom snagom. Također je istaknula značaj unapređenja investicione klime, smanjenja administrativnih barijera i jačanja tržišta rada kako bi se suprotstavili ovim izazovima.
U diskusiji se također istakao značaj digitalne transformacije za dalji ekonomski rast deo ekonomija u svetu. Vladimir Anđelić, suosnivač i izvršni direktor kompanije Mainflux, je naveo da je digitalna transformacija ključni faktor koji će omogućiti izlazak iz krize za zemlje regiona. On je naglasio i značaj ulaganja u inovacije i nove tehnologije kako bi se osiguralo globalno povezivanje i unapredio rast ekonomije.
Ekonomski analitičari i stručnjaci su se složili da su ključni faktori za ekonomski rast zemlje smanjenje administrativnih barijera, unapređenje investicione klime i jačanje tržišta rada. Također se ističe i potreba za ulaganje u digitalnu transformaciju, inovacije i nove tehnologije kako bi se osiguralo globalno povezivanje i unapredio rast ekonomije.
Iznesene su brojne preporuke za dalji ekonomski prosperitet, uključujući poboljšanje obrazovnog sistema kako bi se osigurala kvalifikovana radna snaga, smanjenje administrativnih barijera za otvaranje i poslovanje preduzeća, smanjenje poreskog opterećenja, unapređenje pravnog okvira, podrška inovacijama i tehnološki razvoj, kao i digitalizacija poslovanja.
U zaključku, konferencija o makroekonomskim trendovima i očekivanjima ukazala na potencijal za ekonomski rast Srbije i sveta u narednom periodu, ali istovremeno skrenula pažnju na izazove koji će biti prisutni, poput nedostatka radne snage i potrebe za daljom digitalnom transformacijom. Sve prisutne strane su saglasne da će ključni faktori za dalji razvoj biti smanjenje administrativnih barijera, unapređenje investicione klime, jačanje tržišta rada i ulaganje u digitalnu transformaciju, inovacije i nove tehnologije. Ako se ovi faktori pažljivo uzmu u obzir i adekvatno adresiraju, Srbija i šire može očekivati pozitivan ekonomski rast u narednom periodu.
