Brisel – Evropska unija zabeležila je značajan pad uvoza retkih zemnih elemenata u 2024. godini, sa ukupnim uvozom od 12.900 tona, što predstavlja smanjenje od 29,3 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima koje je objavio Evrostat. Ova statistika ukazuje na promene u globalnom tržištu sirovina, kao i na moguće posledice za industriju unije koja zavisi od ovih ključnih materijala.
U isto vreme, izvezeno je 5.500 tona retkih zemnih elemenata, pri čemu je zabeležen pad od samo 0,8 odsto. Ovi podaci sugerišu da iako EU smanjuje svoj uvoz, izvoz ostaje relativno stabilan, što može ukazivati na to da unija ima dovoljno zaliha ili kapaciteta za proizvodnju ovih materijala kako bi zadovoljila svoje potrebe.
Kina se, prema podacima Evrostata, i dalje pokazuje kao najvažniji partner Evropske unije kada je reč o uvozu retkih zemnih elemenata. U 2024. godini, kineski udeo u uvozu ovih materijala iznosio je 46,3 odsto, što odgovara otprilike 6.000 tona. Ova zavisnost od Kine može biti zabrinjavajuća za EU, posebno u svetlu sve većih tenzija između zapadnih zemalja i Kine, što može uticati na stabilnost snabdevanja.
Retki zemni elementi su ključni za mnoge moderne tehnologije, uključujući elektroniku, obnovljive izvore energije, kao i avijaciju i odbrambenu industriju. S obzirom na njihovu važnost, EU je bila pod pritiskom da diversifikuje svoje izvore snabdevanja i smanji zavisnost od Kine. U tom kontekstu, smanjenje uvoza može se posmatrati kao deo šire strategije za jačanje unutrašnje proizvodnje i istraživanje alternativnih izvora.
Analitičari smatraju da bi EU mogla da poveća ulaganja u istraživanje i razvoj novih tehnologija za reciklažu retkih zemnih elemenata kao i da istražuje nove lokacije za vađenje ovih materijala unutar svojih granica. Takođe, potražnja za ovim elementima raste, posebno u kontekstu zelene tranzicije i digitalizacije, što može dodatno povećati pritisak na EU da pronađe održive rešenja.
Jedan od izazova sa kojima se EU suočava je i održavanje ravnoteže između zaštite životne sredine i potreba industrije. Vađenje retkih zemnih elemenata može imati značajan uticaj na ekosisteme, pa je neophodno razviti strategije koje će omogućiti održivu eksploataciju tih resursa.
Pored toga, Evrostat je istakao da bi EU mogla da razmotri saradnju sa drugim zemljama kako bi smanjila zavisnost od Kine. U tom smislu, jačanje trgovinskih odnosa sa zemljama poput Australije, koja takođe ima značajne zalihe retkih zemnih elemenata, postaje sve važnije. Ova strategija bi mogla pomoći u obezbeđivanju stabilnih i sigurnih snabdevanja ovim kritičnim materijalima.
Ekonomski analitičari predviđaju da će se u narednim godinama nastaviti trend smanjenja uvoza, ali i da će se povećati potražnja unutar EU za inovacijama i tehnologijama koje koriste retke zemne elemente. S obzirom na to, EU će morati da razvije sveobuhvatan pristup kako bi se osigurala konkurentnost i održivost svog tržišta.
U zaključku, smanjenje uvoza retkih zemnih elemenata u EU predstavlja značajan trenutak u kontekstu globalnih ekonomskih i političkih promena. Ova situacija postavlja mnoge izazove, ali i prilike za unapređenje industrijske strategije i jačanje unutrašnje proizvodnje, što bi moglo omogućiti EU da postane manje zavisna od vanjskih izvora snabdevanja dok istovremeno doprinosi održivijoj budućnosti.
