ZAGREB – Ukupna finansijska imovina stanovništva Hrvatske iznosila je 106 milijardi evra na kraju četvrtog kvartala 2024. godine, što predstavlja povećanje od 9,6 milijardi evra ili 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ove podatke objavila je Hrvatska narodna banka (HNB), koja takođe naglašava da su finansijske obaveze stanovništva porasle na 28 milijardi evra, što je povećanje od 2,7 milijardi evra ili 10,7 odsto tokom jedne godine.
U saopštenju HNB-a se ističe da su ova kretanja dovela do povećanja finansijske neto vrednosti sektora stanovništva na 78,3 milijarde evra. To je za 2,1 odsto više u odnosu na kraj prethodnog kvartala i 6,9 milijardi evra ili 9,7 odsto više nego na kraju istog kvartala prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da je hrvatsko stanovništvo u poslednjem kvartalu 2024. godine ostvarilo pozitivne trendove u razvoju svog finansijskog stanja.
Finansijska imovina uključuje ušteđevinu, investicije i druge oblike imovine koja se može likvidirati ili upotrebiti za finansijske transakcije. U ovom slučaju, povećanje ukupne imovine od 10 odsto može se delimično pripisati rastu ekonomskih aktivnosti i stabilnosti na tržištu rada, što je doprinelo povećanju prihoda domaćinstava.
S druge strane, porast finansijskih obaveza može se objasniti nekoliko faktora, uključujući povećanje zaduženosti stanovništva, kao i rast cena nekretnina i potrošnje. Uslovi kreditiranja su se u Hrvatskoj poboljšali, što je dovelo do veće dostupnosti kredita za potrošače, ali i do veće odgovornosti u upravljanju ličnim finansijama.
HNB takođe ukazuje na to da je važno pratiti ove trendove, jer rast finansijskih obaveza može dovesti do potencijalnih rizika po finansijsku stabilnost pojedinaca, posebno u slučaju ekonomske nesigurnosti ili povećanja kamatnih stopa. Zbog toga je važno da stanovništvo bude svesno svojih finansijskih obaveza i da vodi računa o svom zaduživanju.
U ovom kontekstu, analitičari smatraju da bi trebalo raditi na obrazovanju građana o finansijskom upravljanju i planiranju, kako bi se smanjila mogućnost prekomernog zaduživanja i dugoročnih problema sa otplatom dugova. Osim toga, preporučuje se da se razrade strategije koje će omogućiti stanovništvu da bolje upravlja svojim finansijama i da se pripremi za moguće buduće ekonomske izazove.
U narednom periodu, HNB će nastaviti da prati kretanja u finansijskom sektoru i da analizira uticaje koji mogu nastati usled promena u ekonomiji, kamatnim stopama i opštem finansijskom okruženju. Povećana finansijska neto vrednost stanovništva može se smatrati pozitivnim signalom za ekonomiju, ali je važno da se obrati pažnja na rastuće obaveze kako bi se izbegli potencijalni problemi u budućnosti.
U svakom slučaju, rezultati HNB-a ukazuju na to da hrvatsko stanovništvo postaje sve otpornije na ekonomske turbulencije i da je u stanju da se prilagodi promenama na tržištu. Ova postignuća mogu doprineti stabilnosti finansijskog sistema, ali i povećanju životnog standarda građana Hrvatske.
U zaključku, rast finansijske imovine, uz povećanje obaveza, predstavlja složenu sliku stanja u kojem se nalazi hrvatsko stanovništvo. Važno je nastaviti sa monitorisanjem ovih trendova i raditi na edukaciji građana kako bi se osiguralo održivo finansijsko zdravlje u budućnosti.
