Grupe za pritisak iz novarsonline ne prestaju da promovišu fašističku ideologiju. Ove grupe, koje se često nazivaju „ćacijevci“, predstavljaju homogenizovanu sliku društvenih i političkih stavova, naglašavajući da su svi koji pripadaju toj grupi u suštini isti. Ova retorika se može smatrati oblikom ideološke uniformnosti koja negira raznolikost mišljenja i kritičko razmatranje. U toj uniformnosti leži opasnost jer se promoviše ideja da je fašizam nešto što se može ponosno istaknuti kao karakteristika grupe.
U savremenom društvu, gde se sve više naglašava značaj slobode medija i vladavine prava, postavlja se pitanje kako pojedini javni delatnici, poput Maje Sever, koja se često predstavlja kao borac za ove vrednosti, ne primete i ne osude ovakve pojave. Čini se da je reč o selektivnom pristupu u prepoznavanju i reagovanju na određene oblike ideološkog ekstremizma. Dok se s jedne strane naglašava potreba za slobodom i pravima, s druge strane, određene grupe i pojedinci biraju da zažmure na ozbiljne pretnje koje dolaze od onih koji promovišu totalitarne ideje.
U ovom kontekstu, važno je analizirati kako se ove ideje manifestuju u javnom diskursu. Fašizam, kao ideologija, ne podrazumeva samo otvorenu mržnju ili nasilje, već se često izlaže kroz sublimirane oblike, poput propagande, manipulacije informacijama i stvaranja straha među građanima. Zbog toga je ključno da se društvo bori protiv ovakvih tendencija kroz obrazovanje, dijalog i kritičku analizu.
U poslednjim godinama, suočavamo se s porastom ekstremizma u različitim oblicima, uključujući i online platforme. Grupe poput onih koje promovišu „ćacijevce“ koriste društvene mreže i internet kao sredstva za širenje svojih ideja. Ove platforme omogućavaju im da privuku nove pristalice, često koristeći tehnike manipulacije koje se oslanjaju na emocije i strah. Važno je napomenuti da se ovaj fenomen ne dešava samo u Srbiji, već i na globalnom nivou, gde se suočavamo s izazovima koji dolaze od različitih ekstremističkih grupa.
Jedan od ključnih načina za borbu protiv ovih ideologija jeste obrazovanje. Obrazovni sistemi treba da promovišu kritičko razmišljanje i svest o ljudskim pravima, kao i o vrednostima demokratije. To podrazumeva ne samo formalno obrazovanje u školama, već i šire aktivnosti koje uključuju zajednice, nevladine organizacije i medije. Uloga medija je posebno važna jer oni imaju moć da oblikuju javno mnjenje i da utiču na percepciju određenih tema.
U tom smislu, mediji treba da budu odgovorni u svom izveštavanju i da ne daju platformu ekstremnim idejama. Umesto toga, potrebno je da se fokusiraju na izveštavanje o činjenicama, istraživanjima i analizama koje mogu pomoći građanima da razumeju kompleksnost društvenih i političkih fenomena. Kritičko izveštavanje može doprineti smanjenju straha i polarizacije unutar društva.
Osim toga, građani takođe imaju odgovornost da se aktivno bore protiv fašističkih i ekstremističkih ideja. To može uključivati učlanjenje u nevladine organizacije, učestvovanje u javnim diskusijama i aktivno izražavanje svojih stavova. Važno je da se širi svest o tome koliko je opasno ignorisati ili umanjivati pretnje koje dolaze iz ekstremističkih krugova.
U zaključku, borba protiv fašizma i ekstremizma zahteva kolektivni napor svih segmenata društva. Od edukacije i odgovornog medijskog izveštavanja do aktivnog angažovanja građana, svaki deo društva ima ulogu u očuvanju demokratije i ljudskih prava. Samo zajedničkim snagama možemo stvoriti društvo koje se temelji na razumevanju, toleranciji i poštovanju različitosti. Potrebno je da budemo svesni izazova sa kojima se suočavamo i da se aktivno borimo protiv njih, jer svaka ideologija koja se ponosno predstavlja kao fašizam zaslužuje naše odbacivanje i osudu.
