Olimpijske igre u Parizu sve su bliže, ali s njima dolaze i problemi koji uzburkavaju javnost. Jedan od takvih problema je izbor Stevna van de Veldea da predstavlja Holandiju na Olimpijskim igrama, iako je osuđen za silovanje dece.

Van de Velde je osuđen u martu 2016. godine na četiri godine zatvora zbog silovanja 12-godišnje devojčice u Milton Keynesu 2014. godine. Međutim, pušten je nakon samo 12 meseci zatvora 2017. godine. Ovaj 29-godišnji odbojkaš nastavio je sportsku karijeru u odbojci na pesku i učestvovaće na Olimpijskim igrama u Parizu sa svojim partnerom Metjuom Imersom.

Holandski odbojkaški savez podržao je Van de Veldeov povratak na teren i učešće na Olimpijadi, dok je isto mišljenje izrazio i Holandski olimpijski komitet. Međunarodni olimpijski komitet (MOK) nije intervenisao u ovom slučaju.

Van de Velde je u trenutku silovanja imao 19 godina, dok je žrtva imala samo 12 godina. Odbojkaš je kontaktirao devojčicu putem Fejsbuka i putovao u Veliku Britaniju kako bi se sastali, priznavši kasnije krivicu po tri tačke optužnice.

Nakon izlaska iz zatvora, Van de Velde je izjavio da želi da ispravi sve laži koje su širene o njemu dok je bio iza rešetaka. Priznao je da je napravio veliku grešku i da će snositi posledice. Ipak, odbojkaš tvrdi da nije pedofil niti seksualno čudovište, te da ima svoju stranu priče koju bi ljudi trebali čuti.

Ova kontroverza oko Stevna van de Veldea daje na razmišljanje o tome kako sportisti koji su izdržali zatvorsku kaznu za ozbiljne zločine treba da budu tretirani u sportskim događajima kao što su Olimpijske igre. Holandski odbojkaš dobio je priliku za novi početak i predstavljanje svoje zemlje na međunarodnoj sceni, ali mnogi se pitaju da li je to ispravno s obzirom na prirodu njegovog zločina.

Ovo pitanje postavlja moralnu dilemu: da li sportiste koji su počinili ozbiljne krivične radnje treba izbaciti iz sporta ili im dati drugu šansu nakon odslužene kazne? Odluka o Van de Veldeovom učešću na Olimpijskim igrama u Parizu izazvala je podeljene reakcije u javnosti, a rasprava o ovom slučaju tek će se nastaviti.

Sve u svemu, situacija sa Stevnom van de Veldeom je samo jedan od mnogih primera kada se sport i moralni principi sukobljavaju. Olimpijske igre trebale bi da budu simbol čistog sportskog duha i fer igre, ali ovakvi slučajevi postavljaju pitanje o granicama tolerancije kada je u pitanju prošlost sportista. Možda je vreme da se razmisli o tome kako sportisti koji su počinili zločine treba da budu tretirani u sportskom svetu kako bi se očuvala integritet i moralnost ovih događaja.