Prema najnovijim podacima Poreske uprave Hrvatske, objavljenim danas, evidentan je značajan pad kupovine u zemlji tokom masovnog bojkota koji su Hrvati organizovali u petak, zbog sve viših cena. Ovi podaci pokazuju da je broj izdatih računa za kupljenu robu pao za 44 odsto u poređenju sa prethodnim petkom, dok je iznos koji je potrošen na te račune opao za čak 53 odsto.
Ovaj bojkotaški događaj nije ograničen samo na prodavnice i benzinske stanice, već su ga podržali i potrošači u šoping centrima i drugim trgovinskim mestima širom Hrvatske. Poreska uprava iznosi da je u petak, 17. januara, ukupno izdato 7.195.480 računa, a ukupna suma na koju su potrošači potrošili iznosila je 121.898.234 evra. Nasuprot tome, juče je izdato samo 5.096.083 računa, uz ukupni iznos od 78.373.051 evra.
Ovaj drastičan pad kupovine može se povezati sa sve većim nezadovoljstvom građana zbog rasta cena osnovnih životnih namirnica i usluga. Mnogi građani su se odlučili na bojkot kako bi poslali jasnu poruku trgovcima i vladi da su trenutne cene neprihvatljive. U poslednje vreme, inflacija je znatno povećala troškove života u Hrvatskoj, što je dodatno frustriralo potrošače koji se bore da izdrže sa svojim prihodima.
U medijima su se pojavili izveštaji o tome kako su mnogi potrošači odlučili da ne troše novac na nepotrebne stvari i da se fokusiraju na osnovne potrebe. U ovom kontekstu, bojkotaška akcija je postala izraz kolektivnog nezadovoljstva i poziv na akciju prema vlastima da reše ovaj problem. Organizatori bojkota pozivaju sve građane da se pridruže ovoj akciji kako bi se povećao pritisak na trgovce da smanje cene.
Ekonomisti upozoravaju da ovakvi bojkoti mogu imati dugoročne posledice na tržište, ali smatraju da je važno da potrošači imaju svoj glas u ovoj situaciji. Oni naglašavaju da je svaka akcija potrošača protiv prekomernih cena oblik ekonomskog aktivizma koji može dovesti do pozitivnih promena.
U međuvremenu, trgovci su reagovali na situaciju i neki su počeli da nude popuste i akcije kako bi privukli kupce nazad u svoje prodavnice. Međutim, mnogi potrošači ostaju skeptični, smatrajući da su popusti često samo privremena rešenja koja ne rešavaju osnovni problem rasta cena.
Vlada Hrvatske je takođe pod pritiskom da reaguje na ovu situaciju. Premijer je izjavio da će vlada proučiti situaciju i razmotriti mere koje bi mogle pomoći da se ublaži pritisak na potrošače. Mnogi građani očekuju konkretne korake, kao što su smanjenje poreza na osnovne životne namirnice ili povećanje minimalne plate, kako bi se poboljšala kupovna moć građana.
U ovom trenutku, jasno je da je bojkot kupovine postao snažna poruka nezadovoljstva građana i da trgovci i vlasti moraju ozbiljno da razmotre situaciju. Ovaj događaj može poslužiti kao podsticaj za širu diskusiju o ekonomskim pitanjima i potrebama građana u Hrvatskoj.
Dok se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će trgovci i vlada reagovati na ovaj masovni bojkot i da li će doći do promene u pristupu postavljanju cena ili poboljšanju životnog standarda u zemlji. Građani očekuju da njihove potrebe budu uzete u obzir i da se preduzmu koraci kako bi se ublažili efekti inflacije i rasta cena.
