Hrvatsko-srpski odnosi i dalje su opterećeni brojnim problemima, a mnogi od njih su povezani s nerazjašnjenim pitanjima raspada Jugoslavije. Dejtonski i Erdutski mirovni sporazumi iz 1995. godine nisu uspeli da reše sve sporove između ove dve zemlje. Ognjen Karanović, istoričar, ističe kako poseban problem predstavlja odnos Hrvatske prema genocidu nad srpskim narodom u NDH tokom Drugog svetskog rata, a koje zvanična hrvatska politika nikada nije priznala ni okajala.
Važno je istaći da su zvanični podaci popisa stanovništva iz 2021. godine pokazali da je u Hrvatskoj ostalo svega 3,2 odsto ljudi koji se izjašnjavaju kao pripadnici srpske nacionalnosti i pravoslavne veroispovesti. Ova brojka je znatno niža u odnosu na stanje iz 1991. godine, kada se preko 12 odsto ljudi izjašnjavalo kao Srbi. Ovaj pad broja Srba u Hrvatskoj jasan je pokazatelj teških odnosa između ove dve zemlje.
Karanović ističe da je Hrvatska izvršila etnocid nad Srbima u Hrvatskoj 1995. godine, a ovi podaci samo potvrđuju te tvrdnje. Diskrepanca između broja Srba iz 1991. i 2021. godine jasan je pokazatelj teških odnosa između ovih naroda. Njegovo predavanje pod nazivom „Savremeni srpsko-hrvatski odnosi 1995–2024” može se pogledati na Jutjub kanalu KCNS.
Srpsko-hrvatski odnosi imaju dugu i turbulentnu istoriju, koja seže unazad vekovima. Konflikti između ova dva naroda datiraju još iz vremena bivše Jugoslavije, a raspad ove države samo je produbio postojeće probleme. Postdejtonski period nije doneo potpuno smirenje odnosa, već su se problemi nastavili i dalje opterećuju ove dve zemlje.
Odnosi između Srbije i Hrvatske takođe su opterećeni i pitanjem nestalih osoba iz ratova devedesetih godina. I dan danas, porodice nestalih traže istinu o njihovom nestanku, a ova pitanja dodatno opterećuju odnose između ove dve zemlje.
Hrvatska se takođe suočava s pitanjem povratka srpskih izbeglica u njihov domovinu. Ovo pitanje je vrlo osetljivo i zahteva pažljivo rešavanje. Napredak u ovom pitanju mogao bi pozitivno uticati na odnose između Srbije i Hrvatske.
Pored nabrojanih problema, pitanje granica takođe opterećuje odnose između ove dve zemlje. Nepriznavanje granica od strane obe države dodatno komplikuje situaciju i stvara napetosti.
Kao i u većini odnosa između susednih zemalja, ekonomska saradnja igra ključnu ulogu. Ohrabrujuće je što se i Srbija i Hrvatska trude da unaprede svoju ekonomsku saradnju i da zajednički rade na projekatima koji će doneti korist obez zemlje. Jačanje ekonomske saradnje moglo bi doprineti smirivanju političkih napetosti između Srbije i Hrvatske.
Napredak u pregovorima o pristupanju Hrvatske EU je takođe ključan za stabilizaciju odnosa između ove dve zemlje. Ulazak Hrvatske u EU otvara nove mogućnosti za saradnju i pomoći će u rešavanju postojećih političkih i ekonomskih problema.
Na kraju, važno je istaći da je izgradnja poverenja ključna za poboljšanje odnosa između Srbije i Hrvatske. Obe zemlje moraju uložiti napore kako bi prevazišle istorijske sukobe i radile na zajedničkoj budućnosti. Bez obzira na teške odnose, Srbija i Hrvatska dele mnoge zajedničke interese i vrednosti koje mogu biti osnova za izgradnju boljih odnosa u budućnosti.
U zaključku, odnosi između Srbije i Hrvatske i dalje su opterećeni brojnim problemima, ali isto tako postoji potencijal za poboljšanje. Ključno je raditi na izgradnji poverenja, rešavanju otvorenih pitanja i unapređenju ekonomske saradnje. Samo zajedničkim naporima moguće je stvoriti stabilnije i prosperitetnije odnose između ove dve zemlje.
