Prošlo je više od jednog veka od smrti Karla Faberžea, jednog od najčuvenijih juvelira svih vremena, a njegova dela i danas izazivaju uzdahe i oduševljenje. Najpoznatija su Faberžeova jaja, koja su uglavnom napravljena za carsku porodicu Romanov u poslednjim decenijama njihove vladavine Rusijom. Ova uskršnja jaja su bila raskošno ukrašena dijamantima, sa skrivenim iznenađenjima i impozantnim postoljima, a njihova vrednost danas se meri u desetinama miliona dolara.
Faberže nije pravio samo jaja; dizajnirao je minijaturne kutije, figurice u obliku životinja, kristalne vaze, cveće, kao i vrhunski nakit i krune za kraljevske porodice. Njegova radionica je iznedrila i neobične kreacije poput časovnika neobičnog oblika i figurica sa neočekivanim motivima, poput krompira. Bez obzira na to da li se radi o emajliranom jajetu sa zlatnom palatom unutra ili jednostavnom „krompiru“, svaki predmet koji nosi Faberžeov potpis ima ogromnu vrednost.
Radionicu „Faberže“ osnovao je Gustav Faberže u Sankt Peterburgu 1842. godine. Njegov sin, Karl Faberže, priključio se porodičnom poslu 1864. godine, nakon što je obišao Evropu i proučavao umetnost zlatarskog zanata. Godine 1872. Karl preuzima kontrolu nad radionicom, a njegov talenat podiže porodični posao na nivo najuglednijeg zlatarskog ateljea u svetu. Iako je bio vrstan zlatar, Karl nije lično pravio predmete; proizvodnja se obavljala po sektorima u različitim radionicama.
Faberže je izuzetno cenio umetnike i zanatlije sa kojima je saradivao, pa je odlučio da ih okuplja u jednoj centralnoj zgradi u Sankt Peterburgu. Godine 1901. otvorena je reprezentativna zgrada na adresi Velika Morska 24, koja je imala bogato uređen izložbeni prostor, kancelarije i radionice. Faberže je pravio mnogo više od uskršnjih jaja, a njegova legendarna jaja čine samo mali deo bogatog opusa njegove kuće.
Na hiljade drugih predmeta izrađeno je za širok spektar klijenata, a njegova radnja je bila nezaobilazna adresa ruske elite. Inspiraciju je crpeo iz različitih izvora, a pored posebnih porudžbina pravio je sve — od minijaturnih figura životinja do sekača za cigare. Njegova slava brzo je prešla granice Rusije, a 1903. godine otvoreno je predstavništvo u Londonu.
Međutim, Prvi svetski rat doveo je do opadanja poslovanja londonske ispostave, koja je zatvorena 1917. godine. Nakon izbijanja rata, Faberžeove radionice su počele da proizvode vojnu opremu, koristeći veštine svojih zanatlija za izradu delova za eksplozivne naprave. U ratnim godinama pravili su i jednostavne, korisne predmete, često koristeći jeftinije materijale.
Karl Faberže umro je kao izbeglica nakon Oktobarske revolucije, kada je bio prinuđen da napusti Rusiju. Njegovo putovanje dovelo ga je u Nemačku, a zatim u Švajcarsku, gde je preminuo 1920. godine, slomljen zbog gubitka svega što je izgradio. Danas se za sedam Faberžeovih jaja ne zna gde se nalaze, uključujući „Neseser“ jaje iz 1889. godine, koje je poslednji put viđeno u Londonu 1952. godine. Ova jaja su i dalje predmet potrage, a svako od njih nosi svoju jedinstvenu priču, bogato ukrašeno dijamantima i draguljima, a unutrašnjost im je često osmišljena sa različitim minijaturnim alatima i iznenađenjima.
Faberžeova ostavština nastavlja da inspiriše i fascinira ljude širom sveta, a njegova dela ostaju simbol luksuza i umetničkog majstorstva. Njegova sposobnost da kombinuje umetnost i zanat, kao i da stvara predmete koji su bili više od običnih ukrasa, obezbedila su mu mesto u istoriji umetnosti i dizajna.
