Jelena Vučković, prva žena dekan u istoriji Elektrotehničkog fakulteta na Univerzitetu Stenford u Kaliforniji, ove godine je primljena u američku Nacionalnu akademiju nauka. Ta institucija ima manje od 3.000 članova, od kojih oko 2.400 živi u Americi, a među sadašnjim i nekadašnjim članovima je oko 500 dobitnika Nobelove nagrade. Inauguracija novih članova, među kojima je Vučković, biće održana u Vašingtonu, u aprilu.

Za Glas Amerike, profesorka Vučković govori o istraživanjima koja su joj donela jedno od najvećih priznanja u svetskoj nauci. Na Stenfordu je zimski raspust, ali deo tima postdiplomaca i postdoktoranada profesorke Jelene Vučković vredno radi na svojim istraživanjima. “U jednoj od laboratorija razvijamo kvantne tehnologije u silicijum karbidu. To je poluprovodnički materijal koji koristimo za nove čipove, koji bi se koristili za sigurne komunikacije, kvantne kompjutere, računare i simulatore”, objašnjava Jelena Vučković. U drugoj laboratoriji, Jelenin, po sastavu veoma internacionalan tim, radi na eksperimentu koji se odnosi na povećanje brzine komunikacija.

Jelena Vučković na plenarnom predavanju nna konferenciji za optiku Cleo 2016. Đovani Skuri, Italijan, kaže da se tokom svojih studija ugledao na Jelenin tim i želeo da mu se pridruži, pošto se tu „pomeraju granice”. “Kod ove grupe mi se dopada dobra kultura, koja počinje od Jelene kao savetnika pa do studenata i postdoktoranata. Stalo joj je do tima, do uspeha svojih studenata, i daje nam savete sa naučne perspektive ali i o ličnom razvoju i karijeri”, kaže.

Jelena Vučković objašnjava da je njihova uloga, kao naučnika u akademiji, da rade bazična istraživanja ali i razvijaju nove tehnologije koje će možda biti zanimljive za deset ili dvadeset godina. „Pre dvadeset godina, optika i vođenje svetla na čipove za procesiranje podataka je bilo previše futuristički i nije bilo trenutnog interesovanja industrije, ali je sada postalo interesantnije i ima dosta aktivnosti u industriji po tom pitanju. Uz to, kvantne tehnologije kojima se ja bavim su takođe postale interesantne širom sveta.“ Jedna od oblasti kojima se bavi profesorka Vučković je brzina prenosa podataka u računarima i smanjenje upotrebe energije.

Sa svojim timom, takođe razvija optičku tehnologiju koja ima primenu u biologiji, medicini i samovozećim automobilima. Od Elektronskog fakulteta u Nišu do vrha američke nauke, Jelena Vučković je izabrana za članicu Nacionalne akademije nauka. Nije znala da je nominovana, niti ko je od kolega nominovao, pošto se proces drži u potpunoj tajnosti, a vest je dobila neposredno pre nego što je i zvanično objavljena na sajtu Akademije. „Naravno, velika je čast u pitanju jer je to najprestižnija organizacija u Americi i jedna od najprestižnih na svetskom nivou“, kaže. Akademija, čiji je član nekada bio i srpski naučnik Mihajlo Pupin, ima ulogu da pruža nezavisne naučne savete američkoj državi ali i celom svetu, i objavljuje izveštaje o temama koje smatra bitnim, u različitim sferama nauke. Vučković prati i razvoj nauke u Srbiji, za koju kaže da i dalje školuje i proizvodi veoma kvalitetne studente. Pomak vidi u razvoju IT sektora ali ističe da je problem što u zemlji i dalje nema mogućnosti za bavljenje eksperimentalnom naukom. „Imamo puno mladih i starijih ljudi koji rade u nauci i firmama po svetu, koji imaju ogromno znanje i ekspertizu, ali za većinu njih nema mogućnosti za povratak, jer oni ne bi mogli u Srbiji ništa da rade sem programiranja, što i vidimo, i što je bitno i zanimljivo ali – nije nauka.” Kaže da će biti potrebne velike investicije da bi se stvari u tom pogledu promenile, ali dodaje da je za Srbiju bitno što svi ti ljudi koji su otišli zemlju predstavljaju u najboljem svetlu. „Na bilo kojoj konferenciji širom sveta možete da vidite ljude iz naše zemlje koji rade na raznim univerzietima, koji se bave naukom u svim oblastima, ima ih svuda, i po vodećim firmama, o njima se vrlo malo zna u Srbiji, ali oni zaista reprezentuju Srbiju u najboljem svetlu. Mnogo ljudi iz našeg okruženja i čuje za Srbiju kroz nas i naš rad. I ne samo nas, nego i kroz ljude koji se bave drugim profesijama, novinarstvom, filmom, medicinnom, ta armija ljudi koji su uspešni, koji žive po Americi, Evropi, Novom Zelandu, Australiji, su najbolja reprezentacija jedne zemlje“.