U Srbiji se pod pšenicom nalazi više od 700.000 hektara, što je veća površina nego prethodnih godina. Nagla promena vremena, sa višemesečnim toplim vremenom, nije idealna za jesenje useve.

Ipak, pšenica koja je posejana do polovine novembra dobro se drži, jer je već počela da formira bokor i spremna je da izdrži niske temperature bez snega. Prema rečima Vladimira Aćima, iz Odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo Novi Sad, usevi koji su posejani ranije tokom oktobra i prve polovine novembra su bujni i spremni za niske temperature.

Aćim smatra da bi nagli prelazak u zimsku sezonu i pada temperature sigurno doveli do oštećenja useva. Biljke koje su u fazi bujanja su otpornije na oštećenja, ali bi nadzemna biomasa mogla biti uništena. Problem predstavljaju biljke koje nisu u fazi bujanja, a to su one posejane nakon 15. novembra. Sve ovo bi se moglo dogoditi u slučaju naglog pada temperature.

U tom kontekstu, vlaga u zemljištu je prisutna do dubine od 120 centimetara, što znači da vojvođanske njive imaju dovoljno zimske vlage. Postoji mogućnost da azot bude ispran u dublje slojeve zemljišta ukoliko dođe do novih padavina. Zbog toga se proizvođači pozivaju da urade analizu zemljišta kako bi se procenilo stanje zasićenosti oranica azotom.

U saradnji s poljoprivrednim stručnim službama, sprovode se preliminarna uzorkovanja, i utvrđeno je da ima prisustva azota u dubljim slojevima zemljišta, kao posledica kiša. Međutim, količina azota je manja u odnosu na prošlu godinu, zbog manje upotrebe. Nagli prelasci u zimsku sezonu predstavljaju opasnost za useve, ali sneg se dočekuje s radošću, jer predstavlja izolator koji može da spreči oštećenja.

Osim toga, u Srbiji se proizvodnja pšenice povećava, pa je potrebno obratiti pažnju na sve faktore koji mogu uticati na kvalitet i prinos. U ovom trenutku, važnost adekvatne zaštite useva je ključna, posebno u situaciji kada se očekuju nagle promene temperature.

Ukupno gledano, situacija u proizvodnji pšenice u Srbiji je izazovna, ali postoje mere koje se mogu preduzeti kako bi se smanjili negativni uticaji vremenskih promena na useve. U saradnji s stručnim službama i institucijama, poljoprivrednici imaju priliku da preduzmu adekvatne korake kako bi sačuvali kvalitet i prinos pšenice.