Nakon drugog raskola u svega dva meseca, pokret „Mi – Glas iz naroda“ ostao je sa samo dva odbornika u Beogradu, dok se spekuliše da će u Narodnoj skupštini imati svega pet od 13 poslanika. Iako tvrde da i posle odlaska Branimira Nestorovića neće podržati ni vlast ni opoziciju, analitičari ocenjuju da se sada otvara mogućnost da „Mi“ bude deo vlasti i na republičkom nivou i u prestonici.
Posle haotičnog razlaza sa Aleksandrom Jerkovićem, nosiocem beogradske liste, pokret „Mi, glas iz naroda“ se rastao sa nezvaničnim liderom Branimirom Nestorovićem i njegovim saradnikom Aleksandrom Pavićem. Raspad pokreta u dva čina pokrenuo je novu postizbornu računicu u beogradskom parlamentu i Narodnoj skupštini.
Pokret „Mi“ je nakon izbora u Beogradu dobio šest odbornika, ali je raskol doveo do raspada liste na tri jednaka dela sa po dva odbornika u beogradskoj skupštini. Tako sada pokret ima samo dva svoja odbornika: Katarinu Kovačević i Slobodana Đurašinovića. Jerković i Jakić-Ilić već čine „samostalne odbornike“ za koje se spekuliše da su prišli vladajućoj koaliciji u prestonici. Nestorović i Borislav Antonijević će voditi svoju politiku u gradskom parlamentu.
Nestorović je nakon decembarskih izbora postao odbornik u Beogradu, a osvojio je i poslanički mandat u Narodnoj skupštini. Ipak, spekuliše se da je sa Nestorovićem iz pokreta otišlo još sedam poslanika, što znači da će u Narodnoj skupštini ostati svega pet poslanika koji su i dalje članovi „Mi, glas iz naroda“.
Nakon raspada na tri dela, pokret ostaje novu raspodelu snaga i u beogradskom parlamentu i u Narodnoj skupštini. Pavlović tvrdi da „Mi, glas iz naroda“ i dalje neće podržati ni vlast ni opoziciju, ali ne sme se isključiti mogućnost novog obrta i priklanjanja vladajućoj koaliciji.
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, smatra da bi najnoviji raskol u „Mi, glas iz naroda“ mogao da promeni puno toga u zavisnosti od toga u kom smeru pokret nastavi politiku. On ističe da sada neće biti formalnih prepreka za saradnju pokreta sa SNS, a druga posledica tiče se narednih lokalnih i beogradskih opštinskih izbora. SNS strateški nije dao kvorum na konstitutivnoj sednici beogradske skupštine kako bi „dobio dodatnih 10 dana“ do 1. marta i odluke da li imaju većinu u prestonici.
Legitimitet većine u skupštini na bilo kom nivou će se osporavati dok god „ne promenimo izborni zakon“. Opozicija će nastaviti da osporava legitimitet većine, tražiće ponavljanje izbora i međunarodnu istragu o izborima. Klačar zaključuje da u ovom trenutku odbornici i poslanici u skupštini nemaju direktnu odgovornost pred građanima, što ukazuje na potrebu za promenom izbornog zakona.
