Svake godine, 8. aprila, obeležava se Međunarodni dan Roma – dan kada se podsećamo na bogatstvo romske tradicije, ali i na izazove s kojima se romska zajednica suočava širom sveta. Iako Romi čine značajan deo kulture Balkana, često su suočeni s diskriminacijom, marginalizacijom i siromaštvom. Ovaj dan, međutim, nije samo podsećanje na probleme, već i prilika da se proslavi doprinos Roma u svim aspektima društva, a posebno u muzici i umetnosti. Jedna osoba ostavila je neizbrisiv trag u muzici Balkana i postala je simbol romske kulture širom sveta – u pitanju je “kralj romske muzike” Šaban Bajramović.
Jedan od najpoznatijih i najvoljenijih romskih muzičara sa Balkana rođen je 16. aprila 1936. godine u Nišu, u porodici muzikanata. Iako je još kao mali pokazao ljubav prema muzici, zanimljivo je to da je prvi put naučio da svira neki instrument na Golom otoku. Prema rečima njegovih prijatelja, bilo je to kada je sa nepunih 20 leta pobegao iz vojske još pre nego što je položio zakletvu.
Ipak, ono što ga je oduvek izdvajalo jeste njegova specifična boja glasa. Prva Šabanova ploča nastala je 1964. godine, a nije dugo trebalo da Šaban stekne status muzičke legende. Njegove pesme postale su hitovi, među kojima se izdvaja “Đelem, đelem”, koja je postala međunarodna himna Roma i to ne samo zbog svog melodijskog prepoznavanja, već i zbog svojih snažnih stihova koji govore o patnjama Roma, ali i njihovom ponosu i borbi za ravnopravnost.
I nije ovo bila jedina pesma u kojoj je Bajramović bio glas svog naroda. Kralj romske muzike je u pesmi itekako svetu prenosio poruke o težini života Roma, njihovoj borbi za poštovanje i dostojanstvo, ali i o lepoti njihove kulture i tradicije. Njegov muzički opus obuhvata širok spektar tema, od ljubavi do socijalnih problema, čime je uspeo da osvoji srca mnogih.
Naravno, pevao je i o životu i ljubavi, pa tako svi pamtimo čuvene “Bele ruže” koje je posvetio svojoj supruzi Milici Bajramović. Ova pesma je postala simbol njegove emotivne dubine i sposobnosti da prenese osećanja kroz muziku.
Sa grupom Crna Mamba, na čijem čelu je bio više od 20 godina, Šaban Bajramović obišao je pola sveta. Stigao je čak i do Indije, gde je boravio na poziv Nehrua i Indire Gandi, i gde je proglašen Kraljem svetske romske muzike. Ova titula nije bila samo formalna, već je odražavala njegovu globalnu prepoznatljivost i uticaj na romsku muziku.
Šaban Bajramović bio je ne samo muzičar, već i simbol romske borbe za očuvanje identiteta i ravnopravnost. Njegov život, uprkos svim ličnim i profesionalnim poteškoćama, bio je posvećen muzici i svom narodu. Njegov opus, pesme koje govore o ljubavi, gubicima, životu, ali i borbi, zauvek će ostati deo bogate kulturne baštine Balkana. Uz njegove pesme vesele se ali i plaču oni koji ni reč ne razumeju. Primer za to svakako je pesma “Sajbija”, koja na emotivan način prikazuje životne borbe i radosti Roma.
Međunarodni dan Roma je prilika da se podsetimo na važnost očuvanja romske kulture, jezika i tradicije. Šaban Bajramović je bio ključna figura u ovom procesu, jer je kroz svoju muziku uspeo da poveže ljude različitih kultura i da promoviše razumevanje i toleranciju. Njegova muzika nastavlja da inspiriše generacije, podsećajući nas na vrednost različitosti i bogatstvo koje donosi svaka kultura.
Doprinos Šabana Bajramovića nije samo u njegovim pesmama, već i u njegovoj sposobnosti da osvetli teške teme i izazove sa kojima se suočavaju Romi. U svetu gde se često suočavamo s predrasudama i stereotipima, njegova muzika služi kao most između kultura i kao podsticaj za dijalog i razumevanje.
Na ovaj Međunarodni dan Roma, sećamo se ne samo Šabana Bajramovića, već i svih Roma koji su svojim životima i radom obogatili našu zajednicu. Njihova borba za pravdu i jednakost nastavlja se, a muzika ostaje jedan od najmoćnijih alata za promenu i inspiraciju.
