Šta je zapravo prava formula za određivanje starosti naših ljubimaca? Stari kliše kaže da je svaka godina psećeg života ekvivalentna sedam ljudskih godina, ali to nije tačno. Brzina razvoja pasa je drugačija nego kod ljudi, a veličina i rasa psa čine veliku razliku u njihovom životnom veku.

Ljudima je potrebno 18 godina da postanu odrasli, ali štenci su štenad samo šest do devet meseci, u zavisnosti od veličine i rase. Psi obično prolaze kroz pubertet između šest meseci i godinu dana, što je njihova tinejdžerska faza. Tada se računaju kao mladi odrasli dok ne navrše tri do četiri godine.

Članak iznosi podatak da Američka asocijacija bolnica za životinje smatra da poslednjih 25 odsto života psa bude kada su stari, a pretpostavlja se da je ovo oko sedam godina starosti, mada se razlikuje u zavisnosti od rase. Očekivani životni vek od skoro 81 u Velikoj Britaniji bi sedmogodišnjeg psa stavio na oko 61 ljudsku godinu.

U zavisnosti od rase i veličine psa, životni vek im se menja. Male rase pasa žive duže nego krupne, a mešovite rase imaju malo duži životni vek od pedigrea. Međutim, neki čistokrvni psi takođe imaju dug životni vek, kao što je to slučaj sa čivavama, ših cuovima i jazavčarima.

Kako starimo, postoje epigenetske promene u DNK kao rezultat procesa zvanog metilacija. Naučnici su pogledali ove promene u nukleinskoj kiselini kod labradora i uporedili ih sa onima kod ljudi. Rezultati pokazuju da je osamnedeljno štene ekvivalentno devetomesečnoj bebi, a 12-godišnji pas je otprilike ekvivalentan osobi od 70 godina.

Takođe, rezultati jedne velike studije pokazali su da je duži život povezan sa zdravom težinom psa, tako da je važno voditi računa o telesnoj težini naših ljubimaca. Na primer, labrador normalne težine živi 13,6 godina ako je ženka i 13,3 ako je mužjak, ali ako je prekomerna težina, životni vek pada na 13,0 odnosno 12,7 godina.

Na kraju, izračunavanje starosti psa u ljudskim terminima je komplikovanije nego što se obično misli, jer moramo uzeti u obzir mnoge faktore koje utiču na životni vek pasa. Iako se formula 1:7 i dalje koristi, važno je da se individualno prilagodimo i pažljivo pratimo zdravlje naših četvoronožnih prijatelja.