Istaknuta kanadska fizičarka Polin Ganjon, bivša članica CERN-a, već godinama se bavi temom uticaja Mileve Marić Ajnštajn na naučna dostignuća njenog supruga, Alberta Ajnštajna. Ganjon je pokrenula inicijativu da se srpskoj fizičarki posthumno dodeli doktorat Politehničkog univerziteta u Cirihu, gde je Marić bila prva žena koja je imala priliku da studira fiziku. Ova inicijativa je rezultat prepoznavanja značaja koji je Mileva imala u naučnom radu, a Ganjon se nada da će to dovesti do priznanja njenog doprinosa.
Ganjon naglašava da je inicijativa pokrenuta zahvaljujući italijanskoj fizičarki Gabrijeli Grejson. „Svi u naučnoj zajednici se slažu da je to greh što Mileva nije dobila diplomu i što nije poznata kao Albert Ajnštajn“, izjavila je Ganjon. Fizičarka je održala brojne predavanja širom sveta, uključujući Evropu, Južnu Afriku, Kanadu i SAD, gde je publika često bila šokirana tragičnom sudbinom Mileve Marić.
Mileva Marić je često prikazana kao nevidljivi deo Ajnštajnove velike priče, i Ganjon naglašava da su mnogi ljudi iznenađeni kada saznaju koliko je ona doprinela njegovom uspehu. „Albert Ajnštajn je ikona, ali je teško izneti bilo kakvu kritiku na njegov račun. Kada govorim o Milevi, ljudi su otvoreni i šokirani njenom sudbinom. U Srbiji je ona nacionalni heroj, ali u svetu je gotovo nepoznata“, ističe Ganjon.
Prema njenim rečima, Mileva je imala značajan doprinos Ajnštajnovom radu, iako dokazi o tome nisu obimni. „Jedini materijalni dokazi su njihova pisma, u kojima Ajnštajn izražava ponos zbog zajedničkog rada na teoriji relativnosti“, objašnjava Ganjon. Iako su radovi koje su zajedno pripremali objavljeni, Mileva nikada nije potpisala te radove, što je povezano sa njenim statusom i nedostatkom diplome.
Ganjon smatra da je Mileva želela da pomogne Ajnštajnu, te je stoga izostavila svoje ime sa radova kako bi omogućila njegovu karijeru. „Ona nije bila diplomirani fizičar, i potpisivanje radova bez diplome bi bilo neprihvatljivo“, objašnjava Ganjon.
U vreme kada je Mileva studirala, Politehnička škola u Cirihu bila je jedina institucija koja je primala žene, ali nijedna od prethodnih studentkinja nije dobila diplomu. Milevin doprinos je često bio zanemarivan, a nakon Ajnštajnove smrti, njegovi naslednici su učinili sve da izbrišu njen trag iz njegovog nasleđa.
Ganjon se nada da će Univerzitet u Cirihu ispraviti ovu nepravdu, ali navodi da često dobijaju različite izgovore zašto ne mogu dodeliti diplomu. Ona ukazuje na primer Univerziteta Kembridž, koji je retroaktivno dodelio diplome ženama koje nisu mogle da ih dobiju. „Nadam se da će pritisak koji vršimo doneti rezultate“, zaključuje Ganjon. Ova inicijativa ne samo da bi priznala Milevin doprinos, već bi mogla i da inspiriše buduće generacije da se bore za svoja prava i priznanje u naučnom svetu.
