Miroslav Cera Mihailović je u svojoj knjizi „Provetravanje Lipsandrije: knjiga za uže društvo“ predstavio raznovrsne zapise koji obuhvataju različite žanrove, iako je po bibliotečkoj klasifikaciji svrstana u zbirku priča. Ova knjiga, objavljena od strane „Albatros plus“ u Beogradu 2024. godine, nudi čitaocima uvid u kompleksan književni život, kao i u lične refleksije autora.
Jedan od ključnih elemenata knjige su autopoetički zapisi koji otkrivaju stvaralačke tajne pesnika. Ovi zapisi otvaraju vrata čitaocima, omogućavajući im da zavire u um i srce jednog umetnika, dok se istovremeno bave i širim društvenopolitičkim kontekstima. Cera istražuje često tešku sudbinu stvaraoca u svom rodnom kraju, gde se suočava s negativnim reakcijama sredine prema svojim delima.
Osim autopoetičkih zapisa, u knjizi se nalaze i intimistički fragmenti koji se oslanjaju na anegdote iz života. Ove priče su često posvećene ljudima koje je Cera voleo i poštovao, a posebno se izdvaja pisac Danilo Nikolić. Nikolić igra značajnu ulogu u „Provetravanju Lipsandrije“, povezujući mnoge zapise i postavljajući Ceri izazov da napiše priču, što dodatno doprinosi dinamici i dramatičnosti dela.
Knjiga se dotiče ideje o nagradama za najgore književno delo i beživotno delo, što je zanimljiva koncepcija koja, međutim, nailazi na izazove. Prvo, teško je okupiti relevantne članove žirija za ovakve nagrade, dok se istovremeno i sama konkurencija za njih čini ozbiljnom. Ova ideja, iako završava neslavno, postavlja osnove za dalju raspravu o vrednostima u književnosti.
Kada Danilo Nikolić postavlja Ceri zadatak da napiše priču, knjiga prelazi u novi ton. Cera se suočava sa izazovima i dilemama, istražujući različite aspekte pripovedanja. Ovaj proces može se tumačiti kao metafora za šire književne i kulturne borbe, a podnaslov knjige mogao bi se interpretirati na različite načine, od „Daleko je priča“ do „Kako ne napisati priču“. Ove asocijacije otvaraju polje za razmišljanje o ulozi pisca i njegovim unutrašnjim borbama.
Iako se „Provetravanje Lipsandrije“ ne može označiti kao humoristička knjiga, ona nudi oštru kritiku različitih kulturnih fenomena u poslednjih pedeset godina. Cera koristi ironiju, satiru i verbalnu komiku kako bi osvetlio razne aspekte književnog života, ali i šire društvene kontekste. Na primer, svedočenje o preuzimanju Borine nedelje i Nagrade „Bora Stanković“ od strane „druge Srbije“ dodatno naglašava kompleksnost pojmova koji se odnose na književnost i kulturu.
Knjiga se obraća užem društvu, duhovnim srodnicima, Ceri i Borinu, ali to ne treba shvatiti kao izraz aristokratizma. Umesto toga, to je izraz potrebe za očuvanjem vrednosti, poštovanja i tradicije. Ove vrednosti mogu prepoznati i ceniti samo istinski stvaraoci i znalci, među kojima se posebno ističe Danilo Nikolić.
„Provetravanje Lipsandrije“ je delo koje izaziva razmišljanje o umetnosti, njenoj ulozi u društvu i unutrašnjim borbama pisaca. Cera, kroz svoje raznovrsne zapise, uspeva da prenese složenost književnog stvaralaštva i istovremeno ostavi prostor za lične refleksije i kritiku. Ova knjiga, stoga, nije samo zbirka priča, već i duboko promišljeno svedočanstvo o književnom i kulturnom životu na ovim prostorima.
