Tokom prehlade, mnogi ljudi se oslanjaju na različite lekove kako bi ublažili simptome i ubrzali proces ozdravljenja. Međutim, uprkos njihovoj širokoj dostupnosti i popularnosti, Agencija za lekove upozorava da kapi za nos, šumeće tablete i drugi preparati za prehladu i grip mogu nositi sa sobom potencijalno ozbiljna neželjena dejstva.
Prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog, objašnjava šta je pseudoefedrin i kakva neželjena dejstva može izazvati. Pseudoefedrin je stari lek koji se koristi decenijama unazad. Deluje tako što izaziva vazokonstrikciju, sužava krvne sudove u nosu i omogućava čoveku da prodiše. Koristi se kada osoba ima prehladu, grip, alergijske reakcije ili kada pokušavamo na taj način, koristeći njegov mehanizam dejstva, suziti krvne sudove i izazvati vazokonstrikciju, čime se smanjuje otok nosne sluznice i olakšava disanje. Ovo nije lek koji leči uzrok bolesti, već samo simptome.
Pseudoefedrin se nalazi u tabletama, sirupima i granulama za oralnu primenu. Lek se može koristiti kao monoterapija ili u kombinaciji sa drugim lekovima koji deluju na druge simptome putem različitih mehanizama. Međutim, upotreba pseudoefedrina može nositi određene opasnosti, posebno kada se koristi duže od preporučenog vremenskog perioda. Sekundarna hiperrenija se može javiti, otok sluznice nosa se može ponovo razviti, a moguće su i interakcije sa drugim lekovima, poput antidepresiva i antihipertenziva.
Agencija za lekove navodi da pseudoefedrin može da izazove moždani udar, jer dovodi do porasta krvnog pritiska. Takođe, lek može izazvati reverzibilnu cerebralnu vazokonstrikciju i sindrom postreverzorne vaskularne celebropatije. Zbog tih potencijalno ozbiljnih neželjenih dejstava, treba se konsultovati sa lekarom pre uzimanja lekova koji sadrže pseudoefedrin.
Lekovi protiv bolova takođe mogu biti opasni ako se ne koriste pravilno. Analgetici se mogu podeliti u neopioidne i opioidne, pri čemu treba voditi računa o dozi i trajanju njihove primene. Neopioidni analgetici poput paracetamola, ibuprofena i diklofenaka se mogu uzimati u ograničenom vremenskom periodu i kod blažih do umerenih bolova. Opioidni analgetici kao što su morfijum i fentanil treba koristiti isključivo po savetu lekara i to što kraće moguće, zbog potencijala za zavisnost i toleranciju.
U zaključku, lekove treba uzimati samo uz savet lekara i u skladu sa uputstvom. Samo stručno lice može proceniti potencijalne rizike i koristi od određenog leka, kao i moguće interakcije sa drugim lekovima. Samo na taj način možemo osigurati sigurno i efikasno lečenje prehlade, gripa i drugih zdravstvenih problema. Važno je da pacijenti budu odgovorni prema svojem zdravlju i da traže stručan savet kada je u pitanju primena lekova za ublažavanje simptoma prehlade i gripa.
