Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv P. B. (43) zbog sumnje da je izvršila dva produžena krivična dela – zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Optužena je grubim zanemarivanjem svoje dužnosti zbrinjavanja i vaspitavanja, zapustila svoje dve maloletne kćeri. Osumnjičena nije vodila računa o svojim ćerkama, nije ih negovala već je dozvolila da iste žive u nehigijenskim uslovima.
U periodu od 2018. do kraja 2021. godine, nije se brinula o njihovom školovanju niti zdravstvenom stanju, a same su često boravile na ulici i bile izložene opasnosti. Nadalje, nije preduzela nijednu meru kako njen emotivni partner ne bi seksualno zlostavljao jednu od njenih dve maloletne kćeri, iako je o tome bila obaveštena od strane same oštećene.
Tužilaštvo je predložilo da okrivljenu oglasi krivom te je osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. U odnosu na emotivnog partnera okrivljene, vodio se postupak pred Višim sudom u Beogradu, dok je Osnovni sud u Pančevu donio presudu kojom je okrivljena potpuno lišena roditeljskog prava u odnosu na obe maloletne devojčice.
Ovaj slučaj ističe važnost zaštite maloletnih lica i ukazuje na ozbiljnost posledica zanemarivanja i zlostavljanja dece. Roditelji i staratelji imaju zakonsku obavezu da se brinu o deci, te je ovo jasna poruka da će oni koji krše ove obaveze snositi posledice. Sledi podizanje svesti o važnosti roditeljske odgovornosti i potrebi za zaštitom dece od bilo kakvog oblika zlostavljanja i zapuštanja. Đeca su naša budućnost i njihova dobrobit mora biti prioritet svakog društva.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na važnost saradnje između institucija kao i potrebu za efikasnom zaštitom dece u slučajevima zlostavljanja i zapuštanja. Samo zajedničkim naporima i koordinacijom državnih organa možemo efikasno zaštititi decu od potencijalnih zlostavljača i stvoriti sigurno okruženje za njihov razvoj i odrastanje.
Prema podacima UNICEF-a, svako peto dete doživi neki oblik fizičkog zlostavljanja tokom detinjstva, a svako treće dete doživi neki oblik emocionalnog zlostavljanja. Ovo jasno ukazuje na ozbiljan problem sa kojim se svet suočava kada je u pitanju zaštita dece od nasilja.
Sistematsko rešavanje ovog problema zahteva efikasnu saradnju između različitih sektora društva, uključujući obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu, pravosuđe i druge relevantne institucije. Ključna je uloga javnih tužilaštava koja trebaju aktivno raditi na procesuiranju slučajeva zlostavljanja i zapuštanja dece, kako bi se osiguralo da zlostavljači snose odgovornost za svoja dela.
Takođe, važno je raditi na podizanju svesti o pravima deteta i promovisanju roditeljskih veština kako bi se sprečilo zlostavljanje i zapuštanje dece. Podrška roditeljima kroz edukaciju o dečijem razvoju, mentalnom zdravlju i metodama za rešavanje konflikata može doprineti smanjenju slučajeva zlostavljanja i zapuštanja dece.
Konačno, društvo u celini treba da prepozna važnost zaštite dece od nasilja i aktivno radi na stvaranju sigurnog okruženja za njihov rast i razvoj. To podrazumeva promovisanje tolerancije, poštovanja i empatije među svim članovima društva, kako bi se stvorila atmosfera u kojoj je svako dete zaštićeno i podržano.
Upravo ovakvi slučajevi nas podsećaju na odgovornost društva kao celine da zaštiti najranjivije članove – decu. Samo zajedničkim naporima i angažovanjem svih relevantnih institucija možemo stvoriti okruženje u kojem će svako dete imati priliku da raste i razvija se u bezbednom i podržavajućem okruženju.
