Malena Dunja Marković (2) nestala je 3. marta 2025. godine u Ubu, a nakon više od 15 sati potrage pronađena je živa i zdrava, na 700 metara od kuće gde je poslednji put viđena. Njena majka, Kristina Milošević, podelila je svoja osećanja i sumnje u vezi sa okolnostima nestanka njene ćerke.
Kristina se osvrnula na agoniju koju je proživela kada je saznala da joj ćerka nedostaje. „Drago mi je što su mi ćerku našli živu i zdravu, ali od tog dana ja živim u strahu“, rekla je. Oseća se nesigurno jer veruje da Dunja nije mogla sama da pređe sve prepreke, uključujući njive, livade, potoke i šume. „Njenim malim nogama nije bilo moguće da stigne do tog mesta“, dodaje.
Kada je Dunja pronađena, nije imala ogrebotine ni velike tragove prljavštine, što je dodatno pojačalo Kristinine sumnje. „Imala je samo opekotinu na dva prstića leve ruke, za koju su mi lekari rekli da je od promrzlina. Sumnjam da je nju neko odneo na to mesto“, ističe ona. Oseća se nesigurno i strahuje za sigurnost svoje porodice, a njeni prijatelji je savetuju da ne istražuje dalje.
Kristina se prisetila trenutka kada je saznala da njene dece nema. Otišla je na sahranu svog brata i ostavila decu kod svekrve, verujući da su na sigurnom. Kada se vratila kući, primetila je da nedostaje jedno dete. Nakon toga, njen muž je pozvao svekrvu da proveri da li je Dunja sa njom, ali ona je odgovorila da ne zna gde je.
Potraga je počela odmah, a policija je brzo reagovala. Porodica i prijatelji su se pridružili u pretrazi, ali su pronašli samo dečje stope do prve njive. „Njeni koraci su se uočili samo do prve njive, a dalje su se videle samo velike stope, kao da ju je neko nosio“, rekla je Kristina. Potraga se nastavila celu noć i trajala je do jutra kada je Dunja pronađena u šumi.
Dunja je pronađena promrzla i uplakana, a spasilački tim je brzo reagovao i odveo je u bolnicu na lečenje. Kristina je opisala trenutak kada je saznala da je njena ćerka pronađena: „Sestra je uletela u kuću i rekla mi da su mi našli ćerku. Istrčala sam odmah da je vidim.“ Kada su je našli, Dunja je bila u bluzici, a njeno lice je bilo ljubičasto. „Nije imala snage da plače i nije nas odmah prepoznala“, dodala je Kristina.
Sumnje u vezi sa nestankom dodatno su pojačane snimcima sa nadzornih kamera. Kristina tvrdi da se na snimku vidi kako se Dunja smeje i trči prema nekome, za koga veruje da ju je odveo. „Sigurna sam da ju je odveo neko ko dobro poznaje i nas i Dunju“, kaže ona.
Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među roditeljima u tom području. Mnogi se pitaju kako se ovakve stvari mogu sprečiti u budućnosti. Kristina je pozvala na istragu i razjašnjenje šta se zapravo desilo te noći.
Dok se Kristina bori sa strahom i nesigurnošću, ona se takođe nada da će njen glas doprineti većoj svesti o bezbednosti dece. „Želim da se istraži šta se zaista desilo. Ne želim da se ovo ponovi ni sa kim“, zaključuje ona.
Uprkos svemu, Kristina je srećna što je njena ćerka pronađena. Ipak, strah od nepoznatog ne napušta je lako. „Od tog dana ne spavam spokojno“, ističe ona. Ova priča nas podseća koliko je važno čuvati našu decu i biti svesni sigurnosnih rizika koji nas okružuju.
