Predsednik SAD Donald Tramp je u nedavnom obraćanju izjavio da je malo verovatno još jedno odlaganje viših, takozvanih recipročnih carina koje planira da uvede velikom broju zemalja. Ova izjava dolazi u trenutku kada su trgovinski pregovori u punom jeku, a Trampova administracija vrši pritisak na različite države da postignu dogovore koji bi mogli da olakšaju trgovinske odnose.
Tramp je naglasio da se ne očekuje produženje trenutnog moratorijuma od 90 dana na najavljene tarife, što ukazuje na njegovu odlučnost da nastavi sa politikom koju je započeo. Njegova administracija je već uvela niz carina na proizvode iz Kine i drugih zemalja, a dodatne tarife bi mogle dodatno da zakomplikuju trgovinske odnose.
U svojoj izjavi, Tramp je takođe naglasio da neće ukinuti carine na uvoz iz Kine, osim ako Peking ne ponudi „nešto značajno zauzvrat“. Ova izjava odražava njegovu strategiju da koristi carinske mere kao sredstvo pritiska u pregovorima. Trampov pristup trgovinskoj politici često se opisuje kao „Amerika na prvom mestu“, gde se fokusira na zaštitu domaće industrije i radnih mesta.
Tramp je tokom svoje administracije često kritikovao trgovinske sporazume koje je smatrao nepovoljnima za SAD, ističući da su mnogi od njih doprineli gubitku radnih mesta i smanjenju proizvodnje u zemlji. Njegova administracija je, stoga, preduzela niz koraka kako bi preispitala i promenila postojeće sporazume.
Pored Kine, Tramp je takođe ukazao na druge zemlje koje bi mogle biti podložne dodatnim carinama. Ove mere bi mogle uticati na različite sektore, uključujući poljoprivredu, automobilski sektor i tehnologiju. Trampova administracija veruje da bi ovakve politike mogle doneti dugoročne koristi američkoj ekonomiji, ali kritičari smatraju da bi mogle dovesti do povećanja cena za potrošače i smanjenja konkurentnosti.
Trampov pristup trgovinskim pitanjima uključuje i jačanje odnosa sa zemljama koje su mu bliske, kao što su Meksiko i Kanada, kroz novi trgovinski sporazum, poznat kao USMCA (Sjedinjene Američke Države, Meksiko i Kanada). Ovaj sporazum je zamenio prethodni NAFTA i ima za cilj da poboljša trgovinske odnose između tri zemlje, ali i da zaštiti američke interese.
U međuvremenu, Trampova administracija se suočava sa izazovima u domaćoj ekonomiji, uključujući inflaciju i probleme u snabdevanju. Ove ekonomskih tenzije mogu dodatno otežati situaciju, jer potrošači osećaju pritisak zbog rastućih cena.
Trampove izjave o carinama i trgovinskoj politici odražavaju njegovu široku strategiju koja se oslanja na zaštitu domaće industrije i radnih mesta. Međutim, takav pristup može imati dugoročne posledice koje se ne mogu lako predvideti. Dok se trgovinski pregovori nastavljaju, mnogo je pitanja oko toga kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na globalnu ekonomiju.
S obzirom na trenutnu situaciju, bitno je pratiti kako će se odvijati pregovori između SAD-a i drugih zemalja, kao i kako će Trampova administracija reagovati na eventualne promene u globalnom trgovinskom okruženju. U međuvremenu, ekonomisti i analitičari će nastaviti da prate efekte Trampovih politika na američku ekonomiju i međunarodne odnose.
