Vašington – Povezivanje sa milijarderom Ilonom Maskom, koji se nalazi na čelu američkog Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE), kao i zloupotreba veštačke inteligencije (AI), među najsigurnijim su načinima da kompanije nanesu štetu svojim brendovima, pokazalo je novo istraživanje u kojem je učestvovalo više od 100 međunarodnih lidera za odnose sa javnošću.
Ova analiza, koju je sproveo „Savetodavni odbor za globalni rizik“ pod vođstvom Izabel Guzman, ukazuje na to da se reputacija kompanija može ozbiljno ugroziti kroz povezanost sa kontroverznim ličnostima poput Maska. U izveštaju se naglašava da se uticaj druženja sa uticajnim osobama u današnjem podeljenom okruženju ne može potceniti, posebno kada se radi o duboko polarizovanim liderima kao što je Mask.
Izvestan broj lidera iz različitih sektora ukazuje na to da bi kompanije trebalo da budu oprezne prilikom izbora svojih partnera i ambasadora brenda. Družiti se sa ličnostima koje imaju polarizovane stavove ili koje su često u centru pažnje zbog kontroverzi može dovesti do neželjenih posledica po imidž i reputaciju brenda. U svetu gde informacije brzo cirkulišu, svaka izjava ili postupak takvih ličnosti može imati dalekosežne posledice.
Pored toga, zloupotreba veštačke inteligencije predstavlja još jedan značajan rizik. Uporaba AI tehnologija može biti korisna, ali takođe nosi i potencijalne opasnosti, posebno kada se koriste u marketinške svrhe. Postoji zabrinutost da bi kompanije mogle koristiti AI za manipulaciju potrošačima, što može dovesti do gubitka poverenja. Istraživanje je pokazalo da potrošači postaju sve svesniji ovih potencijalnih zloupotreba i postavljaju pitanja o etici korišćenja takvih tehnologija.
Jedan od ključnih izazova sa kojima se kompanije suočavaju jeste način na koji komuniciraju sa potrošačima. U svetu koji se brzo menja, gde su informacije dostupne na dohvat ruke, kompanije moraju biti transparentne i odgovorne. Potrošači više nego ikad pre očekuju od brendova da budu etični i da se drže svojih vrednosti. U tom kontekstu, povezanost sa kontroverznim ličnostima može izazvati sumnju i dovesti do odbacivanja proizvoda ili usluga.
Izabel Guzman je istakla da kompanije moraju pažljivo razmotriti svoje strategije komunikacije i saradnje. U svetu gde je reputacija ključna, neophodno je da preduzeća budu svesna kako njihovi izbori utiču na percepciju potrošača. Održavanje pozitivnog imidža nije samo pitanje marketinga, već i fundamentalno pitanje etike i odgovornosti.
Kako bi se zaštitili od potencijalnih rizika, kompanije bi trebalo da razviju strategije za upravljanje reputacijom. To uključuje proaktivno praćenje javnog mnjenja, kao i brzo reagovanje na negativne situacije koje mogu nastati. Takođe, važno je imati jasne smernice o tome kako se koristiti veštačkom inteligencijom, kako bi se izbegle zloupotrebe koje bi mogle naštetiti brendu.
Na kraju, važno je napomenuti da su potrošači danas sve više zainteresovani za etičke aspekte poslovanja. Oni ne samo da biraju proizvode na osnovu cene i kvaliteta, već i prema vrednostima koje kompanije zastupaju. U tom svetlu, brendovi koji uspeju da izgrade autentičan i pozitivan imidž, koji je u skladu sa očekivanjima potrošača, imaju veće šanse za uspeh.
U svetlu ovih saznanja, kompanije će morati da preispitaju svoje pristupe i strategije, kako bi osigurale da njihova komunikacija i poslovne prakse ostanu u skladu sa vrednostima savremenog društva. S obzirom na brzinu promena u tehnologiji i društvenim normama, ovo će biti izazov, ali i prilika za brendove da se istaknu i ostvare dugoročan uspeh.
