Nemoguće je zamisliti kakvu bol i tugu mora proživljavati majka Ane Božović, učenice petog razreda OŠ „Vladislav Ribnikar“ koju je prošle godine ubio dečak monstrum Kosta Kecmanović. Užasavajuće je što se majka ubice, Miljana Kecmanović, pokazala beskrupuloznom i ravnodušnom prema tragediji koja se dogodila.

Ninela, majka Aninog druga, izrazila je svoje zgražanje nad ponašanjem Miljane Kecmanović nakon što je primetila da se majka ubice pojavila na suđenju doterana i našminkana. Ninela je javno izrazila ogorčenje na društvenim mrežama, ističući da će lice Miljane Kecmanović sanjati do kraja života. Ona je također izrazila svoje sumnje u to da su Kecmanovići ikada osetili tugu zbog žrtava.

Majka Ane Božović je otkrila da je Miljana Kecmanović, koju nadmeno naziva „divom“, danas fotografisala majku deteta koje je ubio njen sin. Prema Nineli, Miljana se u sudnici pravila kao da nema pojma ko je majka ubijenog deteta, te je čak fotografisala majku žrtve i posle nešto šaputala sa svojim advokatom.

Ninela je također zatražila da suđenje Kecmanovićima bude javno, ali bez medijskog prenošenja njihovih emocija i stanja. Izražavajući svoje ogorčenje, ona se obratila Kecmanovićima rekavši im da ih tuže, nazivajući ih hohštapleri.

Ova strašna tragedija mora se sagledati sa svih aspekata. Svi smo svedoci strašnih zločina koji potresaju naše društvo i narušavaju sigurnost i mir svih nas. U ovom slučaju, ne samo da je jedan dečak izgubio život iz neobjašnjivih razloga, već su i porodice obeležene ovom tragedijom. Nema reči koje bi mogle opisati bol i patnju koje osećaju porodica žrtve, ali također i porodica počinioca. Svaka smrt, posebno smrt deteta, je nesaglediv gubitak i svaka porodica će pokušati da prođe kroz taj proces tugovanja na svoj način.

U ovim teškim trenucima, ključno je da se posveti pažnja ne samo pravdi za žrtve, već i tretmanu porodice počinioca. Bez obzira na zlo koje su počinili, oni također prolaze kroz težak period i moraju imati pristup podršci i pomoći u suočavanju sa posledicama svojih postupaka.

Ova tužna priča nas podseća na važnost razumevanja, empatije i podrške u trenucima krize. Moramo se udružiti kao društvo da bismo pomogli porodicama žrtava i počinioca, kako bi se prevazišli traume i osiguralo da se slične tragedije ne ponove.

Pored zločina samih počinilaca, važno je pružiti podršku porodicama kako bi se izbegle traume i stigme koje ih prate. Kroz ozdravljenje i podršku možemo pomoći u izbegavanju daljih tragedija i promovisati pozitivnu promenu u našem društvu.

Nikada nećemo moći da razumemo bol i patnju kroz koju prolaze porodice žrtava ovakvih zločina, ali možemo pružiti podršku i razumevanje. Ovo je vreme kada naše društvo mora pokazati svoju ljudskost i empatiju, te obezbediti podršku i pomoć porodicama koje su pogođene ovom tragedijom. To je jedini način da iz ove strašne situacije izvučemo neku vrstu pozitivnog iskustva i sprečimo slične tragedije u budućnosti.