Milo Đukanović, bivši predsednik Crne Gore i počasni lider Demokratske partije socijalista (DPS), u svom godišnjem izveštaju Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) otkrio je značajne informacije o svom imovinskom stanju. Prema izveštaju, Đukanović poseduje četiri stana, kao i po trećinu u još četiri stambene jedinice. Njegovo vlasništvo se proteže na više od 100.000 kvadrata nepokretnosti različitih kategorija, uključujući šume, livade i pašnjake.
U izveštaju se navodi da Đukanović na svom bankovnom računu ima 35.610 evra, ali nije dozvolio ASK-u da kontroliše njegove račune, što je izazvalo određene kontroverze i sumnje u transparentnost njegovog finansijskog poslovanja. Njegova plata kao počasnog predsednika tokom devet meseci iznosila je 1.695 evra, a u poslednjem kvartalu prošle godine porasla je na 1.808 evra.
Kada je reč o stanovima, Đukanović poseduje stambene jedinice različitih kvadratura: jedan stan od 170 kvadrata, drugi od 106 kvadrata, treći od 73 kvadrata i četvrti od 47 kvadrata. Pored ovih stanova, on ima i trećinu stambenih objekata površina 40 m², 31 m² i 160 m², kao i trećinu porodičnog stambenog objekta od 49 m².
Đukanović, koji je na vlasti bio više od tri decenije, stekao je značajan deo svog bogatstva kroz vlasništvo nad nepokretnostima. U njegovom vlasništvu se nalaze i šume na površini od 90.854 m², kao i pašnjaci (6.607 m²), neplodno zemljište (5.845 m²) i livade (2.938 m²). Ove nekretnine su sticane u periodu od 1993. do 2023. godine, što ukazuje na dugotrajno ulaganje u nekretnine.
Osim stambenih jedinica, Đukanović ima i druge nekretnine, uključujući parcelu ispod stambene zgrade od 290 m², voćnjak od 840 m² i pomoćnu zgradu od 270 m². Takođe, poseduje podrum od dva kvadrata, kao i tri nestambena prostora od 70 m², 168 m² i 42 m². Njegova imovina uključuje i garažu kao deo zgrade od 81 m², kao i još jedan garažni prostor od 12 m².
Ove informacije o imovinskom stanju Milo Đukanovića dolaze u vreme kada se u Crnoj Gori sve više raspravlja o transparentnosti i odgovornosti javnih funkcionera. Kritičari su često ukazivali na to da političari, posebno oni koji su na vlasti dugi niz godina, mogu akumulirati ogromna bogatstva koja nisu uvek u skladu sa njihovim zvaničnim primanjima. U ovom kontekstu, Đukanovićeva imovina postaje predmet pažnje javnosti i medija, koji ispituju poreklo i načine na koje je stekao svoje bogatstvo.
Kontroverze oko Đukanovićevog bogatstva dodatno su pojačane njegovim odbijanjem da omogući ASK-u uvid u svoje bankovne račune. Ovakva praksa može izazvati sumnju u njegovo poslovanje i postaviti pitanje o mogućim zloupotrebama ili korupciji. U demokratskim društvima, transparentnost i odgovornost su ključni za održavanje poverenja građana u institucije i njihove vođe.
U svetlu ovih informacija, važno je da se građani Crne Gore aktivno angažuju u pitanjima transparentnosti vlasti i da zahtevaju odgovornost od svojih lidera. Takođe, potrebno je raditi na jačanju institucija koje se bave borbom protiv korupcije i osigurati da svi javni funkcioneri budu podložni strogim kontrolama i pravilima.
Ova situacija takođe otvara širu debatu o političkoj kulturi i praksi u Crnoj Gori, kao i o tome kako se vlasti suočavaju sa pitanjima imovine i odgovornosti. Građani očekuju da njihovi lideri budu primeri integriteta i poštenja, a ne da se suočavaju s optužbama koje mogu ugroziti njihovu reputaciju i poverenje javnosti. U ovom kontekstu, Đukanovićeva imovina i njegovo ponašanje prema kontroli postaju ključna pitanja za budućnost političkog života u Crnoj Gori.
