Prema informacijama Ministarstva prosvete nauke i inovacija, trenutno je oko 1.700 prosvetnih radnika na bolovanju. Ovaj broj ne obuhvata zaposlene na Univerzitetu, a prema rečima Milice Nišavić iz Ministarstva prosvete, nije poznato koje je najduže bolovanje, niti koliko ih je na bolovanju duže od pola godine ili godinu dana.

Ona ističe da su trudnička i porodiljska odsustva najčešći razlozi za bolovanje među prosvetnim radnicima, ali da postoji sumnja u zloupotrebe bolovanja u ovoj oblasti. Ministarstvo veruje da zloupotrebe bolovanja postoje i u prosveti, kao i u drugim oblastima, te ističe da je to sistemski problem koji zahteva zakonsko rešenje. Vlada planira da aktivno radi na rešavanju ovog problema u narednom periodu.

Kada je reč o dužini bolovanja, prema podacima Zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije, u 2019. godini najduže bolovanje imalo je 338 osiguranika, a među njima je 12 zaposlenih u prosveti. Najduže bolovanje trajalo je 727 dana, dok je prosečno trajanje bolovanja u Srbiji iznosilo 10,6 dana.

Zbog čestih zloupotreba bolovanja, Vlada Srbije planira da promeni Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju kako bi se ovaj problem rešio. Takođe, Vlada će sarađivati sa sindikatima i udruženjima prosvetnih radnika kako bi se pronašlo adekvatno rešenje za ovaj problem.

Prema podacima sindikata, zloupotrebe bolovanja nisu samo problem u prosveti, već se javljaju u različitim sektorima. Sindikati ističu da su prosvetni radnici često izloženi velikom stresu, pritisku i lošim uslovima rada, što može biti razlog za česta bolovanja. Takođe, sindikati pozivaju vladu da se više investira u poboljšanje uslova rada prosvetnih radnika kako bi se smanjila potreba za bolovanjem.

Kada je reč o zloupotrebama bolovanja, u zakonskim propisima se navodi da zaposleni koji bez opravdanog razloga izostane sa rada ili se udalji sa radnog mesta tokom radnog vremena može biti kažnjen. Međutim, potrebno je jasno definisati šta se smatra zloupotrebom bolovanja i koje mere će se preduzeti protiv zaposlenih koji se upuste u ovakve aktivnosti.

Osim toga, važno je raditi na prevenciji zloupotrebe bolovanja kroz edukaciju zaposlenih, unapređenje radnih uslova, kao i kroz promociju zdravog načina života među prosvetnim radnicima. Takođe, potrebno je više investirati u podršku zaposlenima koji se suočavaju sa stresom i pritiskom na poslu kako bi se smanjila potreba za bolovanjem.

Uz sve navedeno, važno je sprovoditi redovne kontrole bolovanja kako bi se otkrile eventualne zloupotrebe i preduzele odgovarajuće mere. Takođe, podrška sindikata, udruženja prosvetnih radnika i resornog ministarstva je od velike važnosti u rešavanju ovog problema.

U zaključku, zloupotreba bolovanja među prosvetnim radnicima je ozbiljan problem koji zahteva ozbiljan pristup. Vlada Srbije planira da aktivno radi na rešavanju ovog problema kroz izmene zakonskih propisa, saradnju sa sindikatima i udruženjima, kao i kroz unapređenje radnih uslova i podršku zaposlenima. Važno je uložiti napore kako bi se smanjile zloupotrebe bolovanja i osiguralo bolje zdravlje i uslovi rada za prosvetne radnike.