UZ melodije pesama „Nedelja“ i „A sad adio“, drveni kovčeg sa telom preminulog biznismena Željka Rutovića spušten je na Novom groblju u Beogradu. Ova tužna scena bila je obeležena jaukom i jecajem najbližih, koji su izražavali svoju tugu kroz reči: „mili brata, radosti moja, dušo moja“. Zvuci truba su dodatno pojačali emotivnu atmosferu, stvarajući duboku povezanost među okupljenima.
Željko Rutović, koji je preminuo 31. marta u bolnici u Italiji, borio se sa teškom bolešću – rakom – poslednje četiri godine svog života. Nažalost, bolest je bila jača od njega, a njegovo iznenada odlazak ostavio je mnoge u šoku i tugovanju.
Na sahranu su došli brojni rođaci, prijatelji, kumovi i poznanici, a okupljanje je trajalo više od sat i po. Stotine ljudi su ulazile u kapelu, palile sveće, ljubile kovčeg i izražavale saučešće njegovoj porodici, uključujući suprugu Mirjanu, kao i njihovu decu – osmero, iz dva braka.
Jedan od prvih dolazaka na groblje bio je njegov najbliži prijatelj Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amsterdam. Iako trenutno izdržava kaznu od 15 godina zatvora zbog ubistva, Jocić je iskoristio vanredni izlazak da bi prisustvovao sahrani. Pratio ga je tim obezbeđenja, a on je bio i jedan od onih koji su izneli kovčeg iz kapele.
Među poznatim licima koja su došla da isprate Rutovića bili su i sin Željka Ražnatovića Arkana, Veljko Ražnatović, kao i pevači Boban Rajović i Milena Ćeranić. Na sahrani su se mogli videti i bivši pripadnici Državne bezbednosti, kao što su Ratko Romić i Miroslav Kurak, koji su pre godinu dana oslobođeni optužbi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Pored njih, prisutni su bili i bivši fudbaler Zoran Bata Mirković, direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak, te vlasnik „Verano motorsa“ Radomir Bajo Živanić. Uopšte, sahrani je prisustvovalo mnogo ljudi, od prijatelja do poslovnih saradnika, koji su došli da odaju počast čoveku koji je ostavio značajan trag u svom okruženju.
Nakon opela u kapeli, povorka se uputila ka grobnom mestu uz melodiju „Marš na Drinu“. Iza pogrebnog vozila hodao je Joca Amsterdam, a za njim Rutovićeva supruga Mirjana, koja je bila potpuno skrhana. Uz nju su bili i ostali članovi porodice. Željkov sin je na početku povorke nosio krst, dok je ćerka nosila fotografiju svog oca.
U oproštajnom govoru, Rutovićev rođak je istakao koliko je Željko dao od sebe da se okupljanje na ovakvom mestu odloži što je više moguće. On je naglasio da bi Željko želeo da ga isprate dostojanstveno, a njihova tuga je izražena kroz reči da je smrt uzela „viteza i princa“ koji je imao jedinstven osmeh i harizmu.
Tokom spuštanja sanduka u grob, sestra Željka je glasno zaplakala, dok je jednom od prisutnih bliskih ljudi pozlilo od bola, te je pao na tlo. Brzo su mu pritekli u pomoć i izveli ga u stranu, gde se malo pribrao pre nego što je otišao.
U oproštajnom govoru, rođak je istakao da su svi očekivali da će Željko ponovo raširiti ruke i pozdraviti ih rečima: „Đe si mili brate moj.“ Ova emotivna sahrana bila je više od oproštaja – ona je bila podsećanje na život i borbu jednog čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u srcima mnogih. Smrt Željka Rutovića otvorila je ranu u bratstvu Rutovića, koju će svi osećati dok su živi.
