Iako su mnogi programi obrazovanja za zanate godinama zanemareni, interesovanje za obuke Nacionalne službe za zapošljavanje i dalje je visoko. Prošle godine, polaznici su se najviše obučavali za poslove pomoćnika kuvara, auto-mehaničara, pekara i stolara. Ove mere aktivne politike zapošljavanja nude obuku kroz radno angažovanje ili zasnivanje radnog odnosa kod poslodavaca, uz osposobljavanje kandidata za obavljanje specifičnih poslova. Obuka traje tri meseca kroz rad i sticanje praktičnih znanja i veština, uz prisustvo mentora, a polaznici ostaju u radnom odnosu najmanje tri meseca nakon završetka tečaja.
Razlozi za uključivanje nezaposlenih osoba u obrazovne mere su sticanje praktičnih znanja i veština traženih na tržištu rada, kao i povećanje nivoa lične konkurentnosti i zapošljivosti. Neki se odlučuju za obuku kako bi obnovili zastarela ili zaboravljena znanja i veštine koja se ne mogu primeniti na tržištu rada. Druge mere podrazumevaju obuku polaznika prema zahtevima poslodavaca ili za potrebe tržišta rada, a najuspešniji polaznici zasnivaju radni odnos kod poslodavaca.
U prvoj polovini 2024. godine, polaznici će imati priliku za sticanje kompetencija kroz obuku za stolare, zidare, rukovaoce viljuškarom, gerontodomaćice, zdravstvene negovatelje, izrađivače pica, kao i poslove manikira i pedikira. Cilj ovih mera je podizanje nivoa kompetentnosti, konkurentnosti i zapošljivosti nezaposlenih osoba, kroz sticanje dodatnih znanja i veština u okviru njihovog stečenog ili novog zanimanja.
Nacionalna služba za zapošljavanje bira „profesore“ na osnovu sprovedenog postupka javne nabavke, pri čemu je osnovni uslov da imaju stečeni status javno priznatih organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih. Obuke se uglavnom uključuju nezaposlene osobe koje pripadaju teže zapošljivim grupama, kao što su mladi, lica bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama, žene i dugoročno nezaposleni. Oni imaju mogućnost da steknu određene kompetencije kroz različite modalitete učenja, kako bi se zaposlili ili povećali lični nivo zapošljivosti usvajanjem novih znanja i veština.
Programi obrazovanja za zanate su od suštinske važnosti za podizanje nivoa kvalifikacija i konkurentnosti nezaposlenih osoba u Hrvatskoj. Kroz ove obuke, ljudi dobijaju priliku da steknu praktična znanja i veštine, kao i da se prilagode zahtevima tržišta rada. Osim toga, ovakvi programi imaju dugoročne benefite za društvo, pridonoseći smanjenju stope nezaposlenosti i jačanju ekonomije. Važno je nastaviti ulagati u obrazovanje za zanate kako bi se osigurala bolja budućnost za sve građane Hrvatske.
