Najnovije vesti iz Republike Srbije otkrivaju da je u četvrtom kvartalu 2023. godine najskuplja kuća prodata na Savskom Vencu u Beogradu za impresivnih 1,9 miliona evra. Ova informacija dolazi direktno od Republičkog geodetskog zavoda koji je objavio ove podatke.

Takođe, RGZ je naveo da je najskuplji stan prodat u istom periodu za 1,54 miliona evra na Vračaru. Ovi podaci su izazvali interesovanje javnosti, a objavljeni su i na društvenoj mreži Twitter.

Cena po kvadratnom metru najskuplje prodatog stana je takođe postavila rekord u četvrtom kvartalu, iznoseći 10.405 evra. Pored toga, površina stana je impresivnih 148 kvadratnih metara.

Ova vest je izazvala različite reakcije među građanima Srbije, s obzirom na to da je cena nekretnina u Beogradu i dalje jedna od najviših u regionu. Mnogi se pitaju ko su kupci ovoliko skupih nekretnina i kako su uopšte u mogućnosti da plate takve cene. Takođe, postavlja se pitanje kako će ovi podaci uticati na cene nekretnina u budućnosti.

Iako su ovi podaci značajni, važno je napomenuti da su dostupni samo korisnicima Tanjugovih servisa. Međutim, očekuje se da će ova vest izazvati burne reakcije u javnosti, a mnogi će želeti da saznaju više informacija o ovim transakcijama.

Kao što je već pomenuto, cena nekretnina u Beogradu je među najvišima u regionu, a ovi novi podaci samo potvrđuju taj trend. Mnogi ekonomski stručnjaci ističu da je ovo posledica sve veće popularnosti Beograda kao destinacije za investiranje, kao i povećane tražnje za nekretninama među domaćim i stranim investitorima.

S druge strane, postavlja se pitanje da li su ovakve cene održive na duži rok, posebno imajući u vidu ekonomske promene i nestabilnosti koje su prisutne u svetu. Mnogi se plaše da bi ovi visoki troškovi nekretnina mogli dovesti do stvaranja balona na tržištu nekretnina, što bi dugoročno moglo imati negativne posledice.

Osim toga, važno je istaći da su povećane cene nekretnina u Beogradu ugrozile pristupačnost stanovanja za mnoge građane. Sa prosečnom platom koja je i dalje niža od cena nekretnina, mnogi se suočavaju sa problemom pronalaženja adekvatnog i pristupačnog stambenog rešenja.

S obzirom na ove činjenice, postavlja se pitanje da li bi država trebalo da preduzme neke mere kako bi smanjila ovaj jaz između cena nekretnina i dostupnosti stanovanja. U suprotnom, postoji opasnost da Beograd postane grad koji je dostupan samo privilegovanim slojevima društva, dok bi većina građana bila prisiljena da traži stambeni prostor van grada.

U svakom slučaju, ovi podaci su pokrenuli mnoge rasprave i pitanja o budućnosti tržišta nekretnina u Srbiji. Dok jedni smatraju da je ovo znak ekonomske snage i prosperiteta, drugi se brinu za moguće negativne posledice po građane. Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će država preduzeti odgovarajuće korake kako bi regulisala ovo pitanje.