Istraživanje koje je sprovela organizacija IDEAS, uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za rodnu ravnopravnost, pokazuje da samo 20,7 odsto žena koje su doživele partnersko nasilje odlučuje da to prijavi. Ova alarmantna statistika naglašava potrebu za boljim sistemom podrške žrtvama nasilja u porodici.
U okviru istraživanja prikupljeni su podaci koji ukazuju na to kako socio-ekonomski položaj i zavisnost od partnera utiču na sposobnost žena da se oslobode nasilničkog okruženja. Mnoge žene se suočavaju sa finansijskim preprekama i strahom od osvetničkih akcija nasilnika, što ih dodatno obeshrabruje da potraže pomoć. U tom smislu, važno je da država razvije efikasnije mere podrške koje bi olakšale izlazak iz situacije nasilja.
Prema rezultatima istraživanja, žene koje se odlučuju da potraže pomoć najpre se obraćaju centrima za socijalni rad, dok je policija na drugom mestu. Više od 60 odsto žena se prijavljuje centrima za socijalni rad, dok 46,8 odsto obraća policiji. Verske organizacije su treće po redu sa 37,5 odsto, a značajan broj žena, njih 32,4 odsto, traži pomoć u zdravstvenim ustanovama. Na kraju, samo 5,6 odsto žena se obraća nevladinim organizacijama, što ukazuje na nisku svest o dostupnim resursima i podršci.
Ministarka Tatjana Macura istakla je važnost poboljšanja tretmana koji žrtve nasilja dobijaju prilikom traženja pomoći. Njen tim planira da nastavi saradnju sa institucijama i organizacijama koje se bore protiv nasilja u porodici kako bi se unapredila podrška žrtvama. Naglasila je da je ključno da žene znaju da podrška postoji i da pravovremeno reagovanje može sprečiti tragične ishode.
Macura je apelovala na žrtve nasilja da ne ostaju tihe i da se obrate nadležnim institucijama. Svaka prijava, kako je navela, predstavlja korak ka sigurnijem i pravednijem društvu. Ova izjava ukazuje na važnost osnaživanja žena i podsticanja na prijavljivanje nasilja, što može pomoći u smanjenju broja slučajeva nasilja u porodici.
Osim toga, istraživanje takođe ukazuje na potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja će uključivati edukaciju o prepoznavanju nasilja, kao i pružanje pravne i emocionalne podrške žrtvama. U društvu gde je nasilje često tabu tema, važno je razgovarati o ovim pitanjima i raditi na njihovom rešavanju.
Zakonodavni okvir u Srbiji je postavljen da štiti žrtve nasilja, ali implementacija tih zakona često izostaje. Žrtve se često suočavaju sa preprekama prilikom prijavljivanja, a nedostatak poverenja u institucije dodatno otežava situaciju. Stoga, nužno je raditi na jačanju poverenja između žrtava i institucija koje su zadužene za njihovu zaštitu.
Kako bi se situacija poboljšala, potrebno je sprovoditi kampanje podizanja svesti i edukacije o pravima žrtava. Takođe, važno je raditi na jačanju kapaciteta centara za socijalni rad i drugih institucija koje pružaju podršku žrtvama nasilja. Uloga nevladinih organizacija može biti ključna u pružanju dodatne podrške, kao i u pružanju informacija o dostupnim resursima.
Zajednica ima značajnu ulogu u borbi protiv nasilja u porodici. Podsticanje otvorenih razgovora o ovom problemu može pomoći u smanjenju stigme koja okružuje žrtve. Takođe, važno je da se svi, uključujući porodicu, prijatelje i komšije, uključe u prepoznavanje i prijavljivanje nasilja.
Nasilje u porodici je ozbiljan problem koji zahteva hitnu pažnju i akciju. Samo zajedničkim naporima društva, institucija i pojedinaca možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve žene i decu. Svaki korak ka prijavi nasilja i pružanju podrške žrtvama je korak ka izgradnji pravednijeg i sigurnijeg društva.
