Sposobnost vraćanja izgubljenih sećanja ili brisanja neželjenih uspomena i dalje ostaje u domenu naučne fantastike, ali istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, kao i timovi sa Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku, ne odustaju od ove ideje. Oni su započeli eksperimente usmerene na jačanje ili oslabljivanje sećanja na određene događaje iz prošlosti.
Svako iskustvo koje proživimo aktivira neurone, a što smo duže izloženi tom iskustvu, sećanje se učvršćuje u našem mozgu. Ipak, veze među neuronima vremenom mogu oslabiti, što dovodi do zaboravljanja. Istraživači su se fokusirali na hipokampus, deo mozga koji je ključan za formiranje sećanja. Neuronaučnik Robert Hampson, zajedno sa svojim timom, otkrio je da električna stimulacija određenih oblasti mozga može pomoći ljudima da formiraju jača sećanja.
Tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale moždane implante. Dok su učesnici radili test memorije zasnovanog na slikama, istraživači su dokumentovali obrasce aktivacije neurona povezane sa registrovanjem određenih slika. Nakon toga, stimulacijom tih obrazaca kod drugih dobrovoljaca, rezultati su pokazali poboljšanje pamćenja slika za 35 do 40 procenata kada su učesnici bili izloženi blagim strujnim „udarima“.
Hampson naglašava da bi u budućnosti moždani implanti mogli stimulisati mozak kako bi pomogli osobama sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga da poboljšaju svoje pamćenje. U međuvremenu, drugi tim istraživača se bavi pitanjem da li je moguće pomoći ljudima da izbrišu neželjena sećanja.
Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija proučavao je neurone mekušaca poznatih kao morski zečevi, koji kontrolišu kretanje mišića. Njihove neuronalne veze upravlja molekul nazvan PKM. Stimulacijom ćelija i inhibicijom određene vrste PKM molekula, tim je uspeo da selektivno blokira veze među neuronima, što sugeriše da bi moglo biti moguće izbrisati neka sećanja, dok bi druga ostala netaknuta.
Međutim, ovakva mogućnost donosi brojne etičke probleme. Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, upozorava na rizike. „Naša proživljena iskustva i sećanja čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može dovesti do promene identiteta, zbog čega moramo biti veoma pažljivi“, ističe Fenton.
Iako su ovi naučni napori fascinantni i otvaraju nove mogućnosti u razumevanju ljudske memorije, etički aspekti ostaju ključna tema o kojoj se mora razgovarati. Istraživanja su u početnoj fazi, a rezultati bi mogli imati dalekosežne posledice u medicini i psihologiji.
