LONDON – Sve veći broj naučnika i filozofa širom sveta ponovo pokreće pitanje da li duša postoji i da li svest može da opstane i nakon smrti tela, preneo je britanski list Dejli mejl. Ova tema, koja se vekovima diskutuje, ponovo je u centru pažnje nakon što je anesteziolog sa Univerziteta u Arizoni, Stjuart Hamerof, izneo zanimljive nalaze o moždanoj aktivnosti pacijenata u trenutku smrti. Hamerof je primetio neobične obrasce aktivnosti u mozgu koji bi mogli ukazivati na to da „duša napušta telo“.
Ova izjava izazvala je brojne reakcije u naučnim krugovima, kao i među filozofima. Mnogi se pitaju da li su ovi obrasci moždane aktivnosti zaista dokaz nečega što bi moglo da se nazove „duhovno iskustvo“ ili „život posle smrti“. Hamerof smatra da bi ovaj fenomen mogao da bude indikator da svest nije isključivo proizvod fizičkih procesa u mozgu, već da može postojati i izvan njega.
Pitanje ljudske svesti i duhovne dimenzije dodatno je osvetljeno i istraživanjem iz 2006. godine, koje je sproveo neurobiolog Mario Beoregard. On je istraživao fenomen bliske smrti i došao do zaključka da mnogi ljudi koji su preživeli takva iskustva izveštavaju o osećaju izvan telesnog postojanja, što dodatno pojačava sumnje u to da je svest isključivo povezana sa telom.
S obzirom na to da su naučne metode često usmerene na materijalistički pristup, ovakva istraživanja izazivaju kontroverze. Mnogi naučnici smatraju da je teško, ako ne i nemoguće, objektivno proučavati iskustva koja se dešavaju na granici života i smrti. Ipak, Hamerof i njegovi pristalice veruju da bi se nauka trebala otvoriti za mogućnosti koje prevazilaze tradicionalna shvatanja svesti.
U isto vreme, skeptici upozoravaju na opasnost od interpretacije ovih nalaza kao dokaza za postojanje duše. Mnogi ukazuju na to da bi se mogao raditi o fiziološkim reakcijama mozga na smrt, kao što su oslobađanje neurotransmitera ili druge biohemijske promene koje se dešavaju u trenutku smrti.
Ova debata se odvija u kontekstu šireg istraživanja ljudske svesti i njenog mesta u univerzumu. U poslednjih nekoliko godina, istraživanja su se fokusirala na razumevanje svesti, njenog nastanka i mogućih načina na koje bi mogla da preživi smrt. Filozofi se takođe uključuju u ovu diskusiju, razmatrajući etičke i duhovne aspekte postojanja svesti.
U svakom slučaju, ova pitanja ostaju otvorena, a odgovor na njih može imati dalekosežne posledice ne samo za nauku, već i za filozofiju, religiju i ljudsko razumevanje postojanja. Dok se istraživanja nastavljaju, čini se da će ovaj dijalog o duši i svesti trajati još dugo.
