Fotografije na kojima se vidi kako 13-godišnji Matija M. nožem ubada igračku, prijave da je nosio nož na sportskim priredbama i da ga je prislanjao na vrat i stomak drugarima, te slike njegove majke držeći pištolj i pokazujući nacistički pozdrav, samo su neki od novih dokaza u istrazi protiv ovog dečaka koji je priveden zbog sumnje da je 5. oktobra, u potkrovlju svoje kuće, ubio školskog druga Andreja Simića (13) iz Niške Banje.
Saša i Maja Knežević, punomoćnici Miće i Sanje Simić, roditelja ubijenog dečaka, zatražili su od Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu pokretanje postupka protiv njegovog oca i majke zbog zlostavljanja i zanemarivanja deteta. Oni su videli osnov u fotografijama Matijine majke sa društvenih mreža, na kojima se vidi kako on „kolje“ plišane igračke, a ona drži pištolj ili kako sa starijim sinom stoji u stavu nacističkog pozdrava. Smatraju da su se uz te četiri fotografije, koje su priložili, stekla sva obeležja krivičnog dela zlostavljanja i zanemarivanja maloletnog lica.
Knežević ističe da su fotografije do kojih su došli, jedan od ključnih dokaza da je maloletnik ispoljavao poremećaje u ponašanju, a da njegov otac i majka i nisu preduzimali ništa po tom pitanju, iako su nesumnjivo za sve to znali.
Oni ističe i da je nesumnjivo da su roditelji maloletnog Matije znali za njegovo problematično ponašanje, ali da su, najverovatnije, to ignorisali.
Više javno tužilaštvo u Nišu se nakon prikupljanja dokaza oglasilo nenadležnim za ovaj zločin, jer je utvrđeno da je Mihajlo krivično neodgovoran, zato što u trenutku ubistva nije imao navršenih 14 godina. Nakon toga, dalje postupanje preuzelo je Osnovno javno tužilaštvo koje treba da utvrdi ima li elemenata krivičnog dela zanemarivanja maloletnika. Matija trenutno boravi u psihijatrijskoj bolnici u Beogradu.
Maja Knežević ističe da je forenzička obrada računara koje je koristila porodica Matije M. obavi hitno, naročito ako nisu oduzeti odmah nakon izvršenja krivičnog dela. Predlaže se da se, eventualno, isto uradi i sa mobilnim telefonom žrtve, jer se iz njihove komunikacije može doći do značajnih podataka, prvenstveno o motivu krivičnog dela.
Ove okolnosti sve zajedno govore o duboko poremećenoj porodici i deci koja odrastaju u okruženju nasilja i zlostavljanja. To je zaista zabrinjavajuće i treba preduzeti ozbiljne mere kako bi se zaštitila deca i sprečilo ovakvo ponašanje u budućnosti. Ova tragedija mora biti prekretnica u pristupu rešavanja problema zlostavljanja i nasilja nad decom. Odgovornost roditelja je od suštinskog značaja, ali takođe je potrebno raditi na prevenciji i edukaciji celokupnog društva. Nadamo se da će pravda biti zadovoljena i da će se svi odgovorni suočiti sa posledicama svog delovanja.
