Dugo su Crnogorke živele u svetu koji je bio daleko od savremenih normi, često obučene u crninu, sa maramama na glavama i tužbalicama koje su se čule kroz doline. One su bile stubovi svojih porodica, čuvale su bratstva, i bile ponosne majke, sestre i devojke. Ipak, njihova intimnost i lični životi su vekovima bili skriveni, a o njima se stidljivo govorilo. Ova tema inspirisala je književnika Čeda Baćovića, koji se upustio u istraživanje ljubavnog života Crnogorki.
Baćović ističe da su Crnogorke poznate kao heroine i čuvarice porodice, ali da su svaka od njih imale svoj privatni svet, u koji niko nije mogao da zaviri. Njegova namera nije bila da ih povredi, već da pokaže da su i one ljudska bića, sa pravom na ljubav i nežnost. U ovom kontekstu, autor je objavio dve knjige koje se bave ljubavnim životom kako Crnogorki, tako i Crnogoraca.
Kao dečak, Baćović je slušao razne priče iz naroda koje su se tiču ljubavi i moralnih normi tog vremena. U njegovim Banjanima, postojale su stroge norme koje su regulisale ponašanje žena. Na primer, ako bi žena sedela s raskopčanim kolenima, to bi se smatralo moralnim padom. Nevinost je bila ono što su žene najviše čuvale, smatrajući je svojim najvećim bogatstvom.
Jedna od priča koju je Baćović zabeležio opisuje lepu Katunjanku, udovicu, koja se suočila s prosicima. U znak sećanja na svog preminulog muža, ona odlazi na njegov grob i plače, izražavajući svoju tugu i unutrašnju borbu. Ovakve priče oslikavaju duboku emotivnost i složenost ženskog postojanja u Crnoj Gori.
U drugoj priči, mlada devojka postavlja svojoj majci pitanja o svadbenom običaju. Njena pitanja otkrivaju strahove i neizvesnosti koje prate prelazak u brak. Majka joj odgovara na način koji ukazuje na norme tog vremena, govoreći joj kako će se njen život promeniti kada pređe prag muževljeve kuće. Ove interakcije između majke i kćerke otkrivaju koliko je važno kako se žene u Crnoj Gori suočavaju sa svojim sudbinama.
Jedan momak, zaljubljen u svoju komšinicu, suočava se s otporom svoje majke prema toj vezi. Njegova tajna ljubav postaje predmet ogovaranja, a devojka se trudi da zadrži svoju čednost i dostojanstvo uprkos pritiscima. Ova priča osvetljava kako su roditeljske norme i očekivanja uticale na lične izbore i odnose mladih.
Kada je donet novi zakon o vanbračnoj deci u Crnoj Gori, koji je zahtevao od devojaka da dokažu s kim su postale majke, Baćović beleži reakciju kapetana Mrdelje Radovića, koji je na duhovit način protumačio zakon. Njegova izjava da „svakoj ženi verovali samo do sad, a od sad, bogami, već nije tako“ oslikava promene u društvenim normama i očekivanjima.
Na kraju, jedna zanimljiva anegdota uključuje stariju ženu koja s kravljom odlazi na put. Kada sreće svatove, ona se povlači s puta, ali joj oni nude zdravicu. Njena duhovitost i spremnost da se uključi u razgovor pokazuju da su žene u Crnoj Gori često imale i humor i snalažljivost, čak i u teškim situacijama.
Baćovićeve knjige ne samo da istražuju ljubavni život Crnogorki, već i otkrivaju bogatu kulturnu i emocionalnu tapiseriju koja čini njihov identitet. Njegov rad pomaže da se razume kompleksnost ženskog iskustva u Crnoj Gori, pružajući glas onima koji su često bili previđeni u istorijskim narativima. Kroz priče o ljubavi, gubitku i ljudskim emocijama, Baćović doprinosi širenju svesti o važnosti ženskih iskustava u društvu.
