Ovim pitanjem juče su se pozabavili članovi skupštinskog Odbora za prosvetu, nauku, kulturu i sport. Peticiju je potpisalo više od šest hiljada građana koji su za to da veronauka postane deo osnovnog i srednjeg obrazovanja mladih Crnogoraca, a razmatrali su se je poslanici vlasti i opozicije. Odbor je, na kraju, odlučio da potpisi ne budu upućeni Vladi u dalje procedure, već da se obave konsultacije sa nadležnim sekretarijatom na koji način da izvršnu vlast obaveste o peticiji. Predsednik Odbora Nikola Rovčanin (Demokrate) podsetio je da je ovo jedina peticija Parlamentu koja je dosegla šest hiljada i koja je stigla na odbor.
Hrišćani u Crnoj Gori imaju cetinjsku Bogosloviju i Gimnaziju „Sveti Sava“ u Podgorici, kojima upravlja Mitropolija crnogorsko-primorska. Katolička zajednica okupljena je u kotorskoj i barskoj Biskupiji i svoje sveštenike školuje van Crne Gore. Tu je i medresa „Mehmed Fatih“, koju je Mešihat islamske zajednice osnovao 2008. godine i ima sedište u Tuzima uz područno odeljenje u Rožajama. Ova situacija ukazuje na postojanje verskog obrazovanja u Crnoj Gori, ali pitanje uvođenja veronauke u državne škole izaziva podeljena mišljenja.
Rovčanin je naglasio da veronauka nije nespojiva sa sekularnom državom, ističući da sekularizam ne podrazumeva ateizam ili antiteizam. Prema njegovim rečima, važno je poštovati inicijative građana i razmatrati ih. Zamenica predsednika Odbora Aleksandra Vuković Kuč (DPS) ukazala je na to da su na skupštinske adrese stigli dopisi oko 90 nevladinih organizacija koje se protive tome da državne škole postanu prostor za verske podele.
Poslanik Vaso Obradović (Nova srpska demokratija) istakao je da se suviše dramatizuju stvari koje su tradicionalno odvajale Crnu Goru od drugih naroda, a to su duhovna i moralna crta, kao i kulturni aspekt. Obradović je naglasio da se veronauka deci ne nameće, već se nudi kao izborni predmet, što ukazuje na to da bi učenici imali opciju da biraju.
Međutim, protivnici veronauke u školama, poput Vuković Kuč, upozoravaju da bi uvođenje veronauke moglo stvoriti nove podele među učenicima. Njena politička istomišljenica Zoja Bojanić Lalović dovela je u pitanje mogućnost istovremenog postojanja religijskog obrazovanja i ljudskih prava. Ona je zatražila od kolega da razjasne da li se radi o religijskoj nastavi ili obrazovanju o religijama, s obzirom na to da je ministarka Jakšić Stojanović izjavila da veronauci nije mesto u školama.
Član Odbora i poslanik DNP, Dragan Bojović, smatra da treba razmotriti peticiju koju je potpisalo više od šest hiljada građana. On je zamolio predstavnike nevladinih organizacija da dopis proslede državama EU i zapadne demokratije, kako bi im objasnili šta je sekularna država. Bojović je naglasio da sekularnost ne znači suspendovanje religije i verskih zajednica, već da podržava inicijativu građana da veronauka bude jedan od predmeta koji se može izabrati.
Pitanje veronauke u školama u Crnoj Gori ostaje sporno, sa različitim stavovima među političkim strankama i građanima. Dok jedni smatraju da bi veronauka mogla doprineti moralnom i duhovnom razvoju mladih, drugi se plaše da bi to moglo dovesti do dodatne podeljenosti u društvu. Očekuje se da će odluka o ovom pitanju zahtevati dalju diskusiju i analizu, kako bi se našlo najbolje rešenje koje će zadovoljiti potrebe svih građana i očuvati princip sekularnosti u obrazovnom sistemu. U svakom slučaju, ovaj proces će zahtevati pažljivo razmatranje i poštovanje različitih stavova i uverenja u društvu.
