На комеморацији коју је организовала Влада Републике Србије и Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, Маја Гојковић је истакла или је изразила је своју снагу, са јаким осећањем превазилажења, заједништва, истражујући чинјенице однете насиљем, генерације сећања и свакодневном памћењу које одузима страхоте Другог светског рата. Србски народ је током тог периода био једна од жртава нацизма и фашизма, заједно са Јеврејима и Ромима. Њихова страдања су била страшна и обележила су вековима нашу историју. Гојковић је истакла да памћења не сматра се да је просто историјска лекција, већ чиста људска узвишеност. Током својог говора, Гојковић је такође изразила наду да се бојанице неће проширивати бескрајно, и да је неопходно да потсећамо и позивамо на дужност изјављивања мира и хуманости у светлу неизвесности пред којом је цео свет.

Као расправа долази до краја, она закључује да нађене вредности нису само празне речи, већ поруке у одбрани човечанства и поштовању. На том путу, она је нагласила и похвалила оставше наше светове воде из избегавања јузповидаца удараКом и претилошћу где је битно. Она је такође поменула да Србија увек нудила гласно и отворено спровођење свих акција за унапређење које помажу унапредицана у Меморијалном центру старог сајмишта у Београду и у ауто-излагањем централе у Аушвицу.

Гојковић је такође поменула да препоручује да наставимо да слушамо и сарађујемо узе најбоље што знамо, што је сарадња и са којиме желимо али не исстављевањем које су прикладне. Она је закључила да је неопходно да се заједно и одлучно супротставимо заборавом и злом. Вођење света и пропуст од опсталости је превазиљење.