Živko, ili popularno nazvan „Brzi“, je sa 84 godine, i dalje izuzetno vitalan i komunikativan. On je jedno od 12.000 dece koje je Diana Budisavljević uspela da spasi tokom Drugog svetskog rata iz ustaških logora. Odrastanje, kao i saznanje da je usvojen, bilo je teško za Živka, ali je ipak iz njega izniklo pomirljivo i razborito stanje uma.

Sa samo dve godine, Živko je saznao da njegovi pravi roditelji nisu oni koji ga podižu i brinu se o njemu. Njegova jedina veza sa prošlošću bila je ogrlica sa brojem koju je nosio oko vrata i koja ga je vezivala za Dianine spise. Kada je stigao u sirotište, njegova jedina želja bila je da oseti ljubav i sigurnost.

Živko je bio srećan što ga je porodica Zelenbrz usvojila, ali je i dalje osećao potrebu za majčinskom ljubavi. Ipak, kako nam priča, prave majke i oca se nije sećao i nije plakao za njima kada je bio mali. Kada je dobio prvo pismo od majke iz logora, osećao je grč u stomaku, ali je veoma brzo pronašao ljubav i sigurnost u svojoj usvojiteljskoj porodici.

Iako nije tragao za svojom biološkom porodicom, vremenom je osećao potrebu da sazna istinu o svom poreklu. Tek nakon 75 godina, i posete Jasenovcu, Živko je saznao istinu o svojoj prošlosti. Činilo mu se da je previše vremena prošlo da bi bio srećan zbog ovog saznanja, ali je ipak odlučio da zatvori tu poglavlje svog života.

U poslednjim godinama, Živko uživa u ljubavi i podršci svoje porodice u Zagrebu. Nakon ekskluzivnog intervjua za „Blic“ u prostorijama Narodne biblioteke Srbije, Živko je konačno otkrio svoje pravo ime i prezime na spisku Diana Budisavljević.

Od 12.000 dece koja su spašena tokom Drugog svetskog rata, danas je među živima ostalo oko 300 njih. Živko Zelenbrz je samo jedan od njih, ali njegova priča oslikava sudbine mnogih koji su preživeli strahote tog vremena i uspeli da pronađu ljubav i sigurnost u teškim okolnostima.