U poslednje vreme, situacija na tržištu rada u Hrvatskoj pokazuje zanimljive trendove, posebno kada je reč o visokoobrazovanim radnicima i zanatskim zanimanjima. Mnogi visokoobrazovani pojedinci se suočavaju s izazovima u pronalaženju posla koje adekvatno odražava njihov trud i godine školovanja. S druge strane, potražnja za zanatima poput frizera, vodoinstalatera i električara beleži značajan rast, zajedno s povećanjem zarada.
U nedavnoj diskusiji na Redditu, korisnici su razmenjivali svoja iskustva i mišljenja o najisplativijim poslovima u zemlji. Jedan komentar posebno je privukao pažnju: „Ni berberi nisu loši – 15 evra dvoje na sat = 240 evra za 8 sati rada, nedeljno 1200 evra bez bakšiša.“ Ova izjava ilustrira kako zanatska zanimanja mogu doneti ozbiljne prihode bez potrebe za višegodišnjim akademskim obrazovanjem.
Jedan od korisnika je istakao da su frizerke i vodoinstalateri među najtraženijim zanimanjima, a posebno je naglasio vodoinstalaterske poslove. „Nema posla gde je tolika mala investicija, nizak prag učenja, a zarada tako dobra,“ rekao je. Ova izjava ukazuje na to da zanatska zanimanja ne samo da zahtevaju manje investicija u obrazovanje, već i pružaju mogućnost brze realizacije i visoke zarade.
Osim toga, električari su takođe pomenuti kao profesije koje donose „masne pare“. U fizički zahtevnijim poslovima, poput štemovanja zidova, često rade pomoćni radnici, dok se pravi stručnjaci u zanatima dobro kotiraju na tržištu.
Slična situacija se može primetiti i u Srbiji, gde zanatska zanimanja postaju sve traženija. Dobri majstori, bez obzira na vrstu usluge koju pružaju, često biraju klijente, a cene njihovih usluga su značajno porasle. Frizeri, vodoinstalateri i električari sada mogu zarađivati nekoliko stotina evra dnevno, posebno u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada i Niša.
Nasuprot tome, inženjeri građevine, arhitekture i mašinstva, koji su uložili godine u obrazovanje, često se suočavaju sa problemom potplaćenosti. Iako su njihova zanimanja od suštinskog značaja za razvoj infrastrukture i privrede, mnogi od njih ne dobijaju adekvatnu naknadu za svoj rad. Ova razlika u platama između visokoobrazovanih radnika i zanatlija postavlja pitanje o vrednosti obrazovanja i potrebama tržišta rada.
U mnogim slučajevima, visokoobrazovani radnici osećaju frustraciju zbog niskih plata i nedostatka prilika za napredovanje. S druge strane, zanatlije uživaju u potražnji za svojim uslugama, što im omogućava da ostvare znatno veće prihode. Ova situacija može izazvati promene u obrazovnim sistemima, gde bi se mogla povećati fokus na praktične veštine i zanatska zanimanja.
Osim ekonomske strane, postoji i društveni aspekt ove situacije. Mnogi mladi ljudi razmišljaju o svojim karijerama i budućim poslovima, a trendovi pokazuju da se sve više njih opredeljuje za zanatska zanimanja, umesto da se upisuju na fakultete. Ovaj pomak može dovesti do promene u percepciji zanatskih zanimanja, koja se često dovode u pitanje u društvu koje favorizuje akademsku karijeru.
U zaključku, situacija na tržištu rada u Hrvatskoj i Srbiji ukazuje na značajne razlike između visokoobrazovanih radnika i zanatlija. Dok visokoobrazovani pojedinci često trpe zbog niskih plata, zanatska zanimanja uživaju u rastućoj potražnji i višim zaradama. Ova dinamika može imati dugoročne posledice na obrazovanje, zapošljavanje i društvene vrednosti. U svetlu ovih trendova, važno je preispitati vrednost različitih zanimanja i prilagoditi obrazovne sisteme potrebama tržišta.
