U Bulevaru vojvode Mišića, incident sa psima ponovo je izazvao zabrinutost među građanima. Naime, vlasnički pas napao je žensku osobu u dvorišnoj kući, nanoseći joj ozbiljne povrede. Žena je odmah prevezena na Vojnu medicinsku akademiju (VMA) radi medicinske pomoći. Ovaj incident nije bio jedini, jer je isti pas kasnije napao i svog vlasnika, Muhameda I. (22). Ove situacije ponovo postavljaju pitanje bezbednosti pasa u urbanim sredinama, ali i odgovornosti vlasnika.
Pas koji je napao ženu bio je u svom dvorištu kada je došlo do napada. Takvi incidenti često se dešavaju kada psi nisu adekvatno socijalizovani ili kada se osećaju ugroženim. U ovom slučaju, nepoznato je šta je prethodilo napadu i da li je žena pokušavala da priđe psu ili je pas reagovao na neki drugi način. Ono što je evidentno jeste da je pas, koji je bio u vlasništvu Muhameda, pokazao agresivnost ne samo prema strancu već i prema svom vlasniku, što može ukazivati na ozbiljne probleme u ponašanju.
Poslednjih godina, sve više se razgovara o odgovornosti vlasnika pasa. Mnogi ljudi se odlučuju za nabavku pasa bez prethodnog istraživanja o potrebama i osobinama rase koju biraju. Često se zaboravlja da psi, kao i svaka druga životinja, zahtevaju pravilnu obuku, socijalizaciju i brigu. Vlasnici bi trebalo da budu svesni toga da njihovi ljubimci mogu postati opasni ako nisu pravilno obučeni ili ako nisu u stabilnom emocionalnom stanju.
U ovom slučaju, napad na ženu i vlasnika može ukazivati na to da pas nije bio adekvatno obučavan ili da je možda bio izložen stresu ili drugim faktorima koji su uticali na njegovo ponašanje. U mnogim slučajevima, psi koji su preživeli traumu, zlostavljanje ili su loše socijalizovani, mogu razviti agresivno ponašanje. Ovo je dodatni razlog zbog kojeg je neophodno raditi sa psima i pružiti im podršku u razvoju njihovog ponašanja.
Pored toga, važno je napomenuti da psi često reaguju na svoje okruženje. Ako pas živi u stresnom okruženju, okruženju gde se često pojavljuju nepoznate osobe ili druge životinje, to može dodatno pogoršati njegovu agresivnost. Vlasnici bi trebalo da se potrude da stvore sigurno i mirno okruženje za svoje pse kako bi se smanjila verovatnoća napada.
Posle incidenta, stručnjaci preporučuju da se svi psi koji su pokazali agresivno ponašanje podvrgnu proceni stručnjaka za ponašanje životinja. Ovi stručnjaci mogu pomoći u identifikaciji uzroka agresije i pružiti savete o obuci i socijalizaciji kako bi se sprečili budući incidenti. U nekim slučajevima, može biti potrebno i medicinsko lečenje ili terapija kako bi se pas vratio u stabilno emocionalno stanje.
U ovom slučaju, reakcija vlasti i lokalne zajednice je takođe bitna. Potrebno je obezbediti da se ovakvi incidenti ne ponavljaju i da se stvore jasne smernice za vlasnike pasa. Lokalne vlasti bi trebalo da razmotre pravila o držanju pasa, posebno u urbanim sredinama gde je veća verovatnoća susreta sa ljudima.
U zaključku, incident u Bulevaru vojvode Mišića je tragičan podsetnik na važnost odgovornosti vlasnika pasa. Pravilna obuka, socijalizacija i razumevanje potreba pasa mogu značajno smanjiti rizik od agresivnog ponašanja. Takođe, važno je da lokalne zajednice i vlasti preduzmu mere zaštite građana, kako bi se obezbedila sigurnost svih, uključujući i životinje. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti bezbednije okruženje za sve.
