Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, programeri su i dalje najplaćenije zanimanje u Srbiji, sa prosečnom neto platom od 281.991 dinar u novembru. Razlike u primanjima su ogromne, pa programeri za mesec dana zarade onoliko koliko zaposleni u ličnim uslužnim delatnostima zarade za pola godine, s prosečnom platom od 46.672 dinara.
Kada se posmatraju delatnosti, plate manje od republičkog proseka od 89.956 dinara u novembru imali su radnici u poljoprivredi sa prosekom od 73.977 dinara, trgovini sa prosečnim primanjem od 76.755 dinara, saobraćaju sa 79.270 dinara, uslugama smeštaja i ishrane sa 52.891 dinarom, administraciji sa 80.436 dinara, obrazovanju sa 82.497 dinara, umetnosti, zabavi i rekreaciji sa 73.075 dinara.
Ovi podaci ukazuju na postojanje velikih razlika u zaradama po delatnostima, te da i dalje postoji jaz u primanjima između različitih sektora u Srbiji. Oni takođe naglašavaju da programiranje i dalje ostaje jedno od najpoželjnijih zanimanja kada se uzmu u obzir visina prosečne plate, kao i brzina i mogućnosti napredovanja u karijeri.
Ovo je važno imati u vidu s obzirom na sve veći značaj IT sektora u savremenom društvu, ali takođe govori i o neravnomernom razvoju različitih delatnosti u Srbiji. Potrebno je razmišljati o tome kako se ove razlike mogu smanjiti i izgraditi ravnotežniji ekonomski pejzaž.
Pitanje nejednakosti u zaradama između različitih sektora i zanimanja postaje sve važnije kako se društvo suočava sa sve većim ekonomskim izazovima. Potrebno je pronaći načine kako se mogu obezbediti pravičnije zarade za sve radnike, kao i podsticati ekonomski razvoj manje razvijenih sektora.
Takođe je važno razmotriti načine kako se može unaprediti obrazovanje i obuka radnika, kako bi se stvorili uslovi za veće plate i mogućnosti napredovanja u karijeri. Programeri su dobar primer kako se ulaganje u obrazovanje i veštine može isplatiti kroz visoke zarade i mogućnosti za razvoj karijere.
Sve ovo zahteva aktivnu ulogu vlade, biznisa i civilnog društva kako bi se ostvarile pozitivne promene u ekonomiji i društvu. Potrebno je raditi na stvaranju okruženja koje omogućava pravičnije zarade i ekonomske prilike za sve građane, bez obzira na njihovo zanimanje ili sektor u kojem rade.
Konačno, treba imati u vidu da se pitanje zarada ne tiče samo ekonomske pravde, već i šireg društvenog razvoja. Pravičnije zarade mogu doprineti smanjenju siromaštva, većoj socijalnoj koheziji i boljem opštem stanju društva. Zbog toga je važno raditi na stvaranju održivog i inkluzivnog ekonomskog sistema koji omogućava dobre zarade za sve. Svi akteri društva, od vlade do poslodavaca i sindikata, trebaju sarađivati kako bi se ostvarile ove promene i izgradio bolji ekonomski i društveni sistem za sve.
