U sinoćnoj saobraćajnoj nesreći u Ulici Branka Đonlića u Bogatiću, 45-godišnja Nikolina P poginula je vraćajući se sa posla. Nesreća se dogodila blizu njene kuće, a suprug, Dragan, jedva je smogao snage da izrazi svoju tugu. On je rekao da ide po nju u Šabac kako bi donio njeno telo, te je najavio sahranu za sutra u 12 sati na bogatićkoj kapeli. Nikolinine komšije imaju samo reči hvale za nju. Navode da je radila u fabrici u Šapcu i da se vraćala sa posla kada je nastradala. Na mestu nesreće kod veterinarske stanice, u poslednjih 10 godina, nastradalo je šest do sedam osoba. Nikolina je majka troje dece, dvoje iz prvog braka i jednog sa sadašnjim mužem. Uviđaj na mestu nesreće obavili su pripadnici policije i dežurni javni tužilac. Vozaču koji je prouzrokovao nesreću određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati, a biće priveden uz krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.
Ova nesreća je samo jedan od mnogobrojnih primeraka saobraćajnih nesreća koje se svakodnevno dešavaju u Srbiji. Prema podacima Uprave saobraćajne policije, u 2019. godini dogodilo se 29,367 saobraćajnih nesreća, u kojima je poginulo 660 osoba, a 9,176 osoba je bilo povređeno. Od ukupnog broja nesreća, 6,073 su bile sa smrtnim ishodom. Ovi alarmantni podaci ukazuju na ozbiljan problem saobraćajne bezbednosti u Srbiji.
Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća su brza vožnja, vožnja pod uticajem alkohola, neprilagođena brzina, vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci, nepravilno preticanje, nepropisno preticanje, nepoštovanje pravila propuštanja, neprilagođeni razmak između vozila, kao i nepravilno skretanje. Takođe, loše održavanje vozila, loše stanje puteva, kao i loše označavanje raskrsnica i pešačkih prelaza pokazali su se kao faktori koji doprinose nastanku saobraćajnih nesreća.
Nadležne institucije preduzimaju različite mere kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća i povećala bezbednost u saobraćaju. Uprava saobraćajne policije sprovodi aktivnosti kontrole saobraćaja, edukaciju vozača, kao i sprovođenje preventivnih kampanja kako bi se vozači podstakli na odgovorno ponašanje u saobraćaju. Takođe, različiti zakoni i propisi su doneti kako bi se pooštrile kazne za neodgovorno ponašanje u saobraćaju, kao što su vožnja pod uticajem alkohola, prekoračenje brzine i nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu.
Međutim, problem saobraćajne bezbednosti ne može se rešiti isključivo kroz kontrolu i kažnjavanje vozača. Potrebno je raditi na promeni svesti i ponašanja svih učesnika u saobraćaju, kako bi se stvorila bezbednija saobraćajna kultura. Vozači treba da budu svesni odgovornosti koju imaju za svoju i tuđu bezbednost, i da poštuju saobraćajna pravila i propise. Takođe, bitno je ulagati u infrastrukturu puteva, obezbediti kvalitetno održavanje puteva, kao i adekvatnu signalizaciju i označavanje raskrsnica i pešačkih prelaza.
Saobraćajne nesreće predstavljaju ozbiljan problem sa ozbiljnim posledicama, kako po živote ljudi, tako i po privredu i društvo u celini. Gubici uzrokovani saobraćajnim nesrećama predstavljaju značajan ekonomski teret, kroz troškove zdravstvene zaštite, troškove osiguranja, ali i kroz smanjenje produktivnosti zbog povreda i gubitka radne snage. Takođe, saobraćajne nesreće uzrokuju veliku patnju i strah kod ljudi, i ostavljaju dubok trag u zajednici.
Stoga, svi učesnici u saobraćaju – vozači, pešaci, biciklisti – moraju biti svesni važnosti bezbednosti u saobraćaju i preduzeti odgovorne korake kako bi se smanjio broj saobraćajnih nesreća. To podrazumeva poštovanje saobraćajnih propisa, odgovorno ponašanje za volanom, prelaskom pešačkog prelaza, kao i podizanje svesti o saobraćajnoj bezbednosti kroz edukaciju i kampanje.
Konačno, za rešavanje problema saobraćajne bezbednosti potrebna je sveobuhvatna strategija, koja će uključivati saradnju svih relevantnih institucija, kao i aktivno učešće građana u pronalaženju rešenja. Samo kroz zajednički rad i angažovanje možemo doprineti stvaranju bezbednijeg saobraćajnog okruženja za sve učesnike u saobraćaju.
