Manja grupa studenata i građana nastavila je večeras, dvanaestu noć zaredom, blokadu zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku. Ova blokada onemogućava zaposlenima u javnom servisu da dođu na svoja radna mesta. Okupljeni su u Takovskoj ulici pravili buku koristeći pištaljke, vuvuzele i skandiranje. Međutim, jaka kiša ih je primorala da potraže zaklon u okolnim haustorima i pasažima, odakle su nastavili sa sporadičnim skandiranjem.
Glavni i sporedni ulazi u zgradu RTS-a su blokirani, a saobraćaj je i dalje obustavljen u ulicama oko zgrade. Takovska ulica, na uglu sa Svetogorskom, kao i ulica Ilije Garašanina, ostaju blokirane kontejnerima i ogradama. Blokada se proteže i do Pete beogradske gimnazije, a Takovska ulica ostaje zatvorena i do ugla sa Bulevarom kralja Aleksandra. Takođe, saobraćaj je obustavljen i u ulici Kneza Višeslava na Košutnjaku.
RTS je saopštio da zbog blokade emituje program po izmenjenoj šemi, uz velike napore zaposlenih koji pokušavaju da realizuju i emituju informativne, kulturne i druge televizijske programe. Ova situacija je izazvana nezakonitom blokadom zgrade, kao i progonima novinara i snimatelja na terenu.
Ranije je RTS podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog proganjanja urednika i novinara te medijske kuće. Naime, 15. aprila su na više mesta izlepljene takozvane poternice za njima, što je, kako je navedeno u prijavi, stvorilo atmosferu straha i nesigurnosti među zaposlenima. Takve „poternice“ mogu se shvatiti kao javni poziv na progon, nasilje i napade na novinare. Zbog blokade, RTS je podneo i prijavu Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i zatražio reakciju međunarodnih institucija.
Studenti su pokrenuli blokadu 14. aprila u 22 časa, zahtevajući raspisivanje novog konkursa za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ili, kako su naveli, „dok se ne ugasi RTS“. Ova akcija je deo šireg nezadovoljstva među studentima i građanima, koji traže promene u medijskom sektoru i veću odgovornost javnih servisa.
Blokade su izazvale različite reakcije među građanima i političarima. Dok neki podržavaju akcije studenata i smatraju ih legitimnim oblikom protesta, drugi kritikuju metodu blokade, naglašavajući da ona može ometati svakodnevni život i rad građana koji nisu direktno uključeni u protest.
Ova situacija ukazuje na duboke podele u društvu kada je reč o medijskim slobodama, transparentnosti i odgovornosti. Mnogi smatraju da su mediji, kao javni servis, dužni da budu objektivni i nepristrasni, dok drugi veruju da su trenutni problemi u RTS-u rezultat lošeg upravljanja i nedostatka profesionalizma.
U međuvremenu, blokada nastavlja da privlači pažnju medija i šire javnosti, dok se situacija razvija. Postavlja se pitanje koliko će još trajati ova akcija i kakve će posledice imati na medijsku scenu u Srbiji. Na kraju, važno je napomenuti da ovakvi protesti ukazuju na potrebu za dijalogom između različitih strana, kako bi se našla rešenja koja će zadovoljiti sve uključene.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je situacija u medijima i društvu kompleksna i da zahteva pažnju, razumevanje i konstruktivan pristup kako bi se postigla stabilnost i poverenje među svim akterima.
