Izjava predsednika Skupštine Crne Gore, Andrije Mandića, da niko ne može osporiti pravo najbrojnijoj jezičkoj zajednici u državi da se bori za status koji joj pripada, izazvala je oštre reakcije među poslanicima Pokreta Evropa sad, čiji je lider predsednik Vlade Milojko Spajić. Mandić je naglasio da srpski jezik ne može biti tretiran kao jezik drugog reda u Ustavu, što je postalo povod za žestoke polemike.
Sve je počelo objavom poslanika Vasilija Čarapića na društvenoj mreži „Iks“, gde je ocenio da je pitanje dvojnog državljanstva i statusa srpskog jezika pred predstojećim izborima u Nikšiću pokazatelj nedostatka razumevanja potreba građana. Čarapić je naglasio da trenutna vlast nema plan za Nikšić i da ne zaslužuje poverenje birača.
Njegov kolega, poslanik i predsednik Odbora za bezbednost, Miodrag Laković, na ironičan način je komentarisao značaj statusa srpskog jezika i dvojnog državljanstva za srpski narod u Crnoj Gori. On je „tvitovao“ da će se, kada Crna Gora postane članica Evropske unije 2028. godine, odmah preći na pitanja jezika i dvojnog državljanstva, implicirajući da su ta pitanja nevažna u trenutnom kontekstu.
Pitanje da li su Čarapić i Laković neinformisani ili imaju lošu nameru je otvoreno. Milojko Spajić je pre godinu dana podržao ideju o uvođenju dvojnog državljanstva, ističući da je sramno da se država odriče svog stanovništva, kao što je i njegov sin koji ima francusko državljanstvo. Spajić je naglasio da takvih slučajeva ima stotine hiljada, što ukazuje na važnost ovog pitanja.
Interesantno je da stavovi Čarapića i Lakovića nisu naišli na reakciju Spajića, što može sugerisati da je to diskretna poruka i Mandiću i Srbima u Crnoj Gori. Lakovićev „tvit“ je u skladu sa stavovima Demokratske partije socijalista (DPS), gde je Nikola Rakočević, član partijskog Predsedništva, izjavio da vođenje dijaloga o rušenju građanske Crne Gore znači istovremeno rušenje države. Rakočević je naglasio da se ne želi razgovarati o preispitivanju vrednosti na kojima počiva savremena Crna Gora.
Reforme u DPS-u donose upornost u diskriminaciji Srba, međutim, iz kabineta predsednika Crne Gore Jakova Milatovića dolaze drugačiji stavovi. Milatović je istakao da su sve inicijative koje se zasnivaju na Ustavu i zakonima Crne Gore legitimne, uključujući i one koje se tiču proglašenja srpskog jezika službenim. Naglasio je da je važno pokrenuti širok dijalog o ovom pitanju kako bi se došlo do kompromisnog rešenja, što bi moglo pomoći u smanjenju podela u društvu.
Ova situacija ukazuje na složene odnose među političkim partijama u Crnoj Gori, posebno kada su u pitanju pitanja identiteta, jezika i građanskog statusa. Očekuje se da će ovo pitanje biti još više u fokusu pred predstojeće izbore, a reakcije političkih aktera će se verovatno nastaviti. U društvu gde su podela i sukobi prisutni, važnost dijaloga i kompromisa postaje sve očiglednija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se pitanja jezika i dvojnog državljanstva ne mogu ignorisati i da će se nastaviti rasprave o njima. Očekuje se da će političke stranke, kao i građani, morati da se suoče sa ovim izazovima i da pronađu zajednički jezik kako bi se izbegle dalje tenzije i podela u društvu. Sa stanovišta budućnosti, važno je da se izgrade mostovi između različitih zajednica u Crnoj Gori, kako bi se obezbedila stabilnost i napredak zemlje.
