Miljana Kecmanović, majka dečaka-ubice koji je izvršio pucnjavu u OŠ „Vladislav Ribnikar“, stigla je na suđenje koje se održava u Palati pravde u Beogradu. Optužena je zajedno sa svojim suprugom Vladimirom Kecmanovićem za omogućavanje korištenja oružja njihovom sinu.

Na suđenju bi trebalo da Vladimir i Miljana iznesu svoju odbranu i da im se pročita optužnica koja ih tereti za krivična dela nedozvoljene proizvodnje, držanja, nošenja i prometa oružja i eksplozivnih materija, kao i teškog dela protiv opšte sigurnosti.

Tokom vanrednog obraćanja glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, otkriveno je da je DNK trag Miljane Kecmanović pronađen na čauri koja je pronađena kod vrata u učionici istorije gde je njen sin usmrtio devet vršnjaka i čuvara škole.

Tužilaštvo je predložilo kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci za Miljanu Kecmanović. Takođe, navodi se da je Vladimir Kecmanović osumnjičen da je svog 13-godišnjeg sina obučavao da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem, te da gađa u mete, uprkos činjenici da takva aktivnost i obuka očigledno ne odgovara uzrastu deteta.

Vladimir je sina obučavao da rukuje vazdušnim oružjem, da gađa mete i da stoji i diše, nakon čega je odobrio obuku za gađanje iz vatrenog oružja, kojoj je prisustvovao. Takođe, je sina obučavao da rukuje, puni okvir i gađa u siluete ljudi iz pištolja, a kasnije ga je odveo u etno-selo Gostoljublje, gde je dečak pucao iz vazdušnog pištolja. Navodi se da je dečak-ubica pronašao vatreno oružje i municiju koje se, umesto u sefu, nalazilo u dva plastična kofera za prenos oružja, a koferi su se nalazili u jednom rancu crne boje.

Dečak-ubica, učenik sedmog razreda, tog 3. maja je ušetao u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i iz očevog pištolja ubio čuvara škole i sedam devojčica i jednog dečaka. Nakon pucnjave, Angelina Aćimović je 15. maja u bolnici podlegla povredama i preminula, čime je broj žrtava porastao na deset osoba.

Ovo je samo jedan od mnogih slučajeva nasilja u školama koji su zgrozili javnost u Srbiji. Roditelji stradalih i celokupna javnost očekuju pravdu za žrtve i odgovornost za počinioce. Nije dovoljno samo osuditi počinioce, već je neophodno raditi na prevenciji sličnih slučajeva kako bi se deci omogućila bezbedna okolina za učenje i razvoj. Očekuje se da pravosuđe adekvatno reaguje i donese presudu koja će odražavati ozbiljnost ovog slučaja i poslati jasnu poruku da nasilje nema mesta u društvu.